banner-image

Ratari bi 20 dinara za pšenicu, trgovci kreću od 15

Domaće njive u predstojećoj žetvi pšenice, procenjuje se da će uz prosečan rod od pet tona po hektaru dati oko tri miliona tona hlebnog zrna, ali to što će dobro roditi još ništa ne znači za vojvođanske paore. Dok zrno naliva, paori su kao i pred svaku žetvu u velikoj neizvesnosti, jer jedino znaju koliko su do sada uložili u seme, setvu i negu useva, a koliko će za kilogram žita naplatiti niko se ne usuđuje da prozbori, nego se samo nezvanično pominju proizvođačke kalkulacije i koja bi to cena hlebnog zrna donela bar minimalni profit ratarima. 

Više će se znati kada kombajni uđu u njive, i u pogledu prinosa i cene. Iz Zadružnog saveza Vojvodine najavljuju da će proizvođačku kalkulaciju obelodaniti 10.juna. O otkupnoj ceni ćute i uzdržani su mllinari, uvek potežući tržišnu cenu, a u žrvnju domaže I svetske tržišne utakmice hlebrnog zrna, najčešće najlošije prođu ratari.

Erne Vajda iz Kanjiže predočava da kalkulacije kazuju da je proizvođačka cena pšenice bar 17,80 dinara, ali ima nezvanična saznanja da se resornom ministarstvu sprema kalkulacija od 18,20 dinara.

– Šta će na kraju biti otkupna cena, valjda će se znati kad počnu žetva i otkup. Sve priče koje dopiru do nas proizvođača za sada su da će se za kilogram pšenice ponuditi 15 dinara plus PDV, što je zaista skromno. Da bi se ostvarila bar neka zarada mora se postići prinos od 10 tona po hektaru, a mora se priznati da je za veliku većinu ratara i u ovim pogodnim vremenskim uslovima je to nedostižno – kaže Vajda.

Minimalna cena trebalo bi da bude bar 20 dinara bez PDV–a, da bi proizvođač imao bar minimalnu akumulaciju, smatra Momir Crveni iz Turije, ali to je samo njegova želja, prilično daleka od očekivanja, jer prema berzanskom barometru, kako se približava žetva, tako cena lanjskog roda pšenice pada. Iz Produktne berze u Novom Sadu pojašnjavaju da su očekivanja u pogledu novog roda idu drugačija, odnosno da idu u pravcu malog prinosa, cena prošlogodišnje pšenice bi verovatno bila u porastu. Ali, s obzirom da se očekuje jedan od boljih prinosa u proteklih deset godina, sasvim je očekivan ovaj pad cene, pa se u minuloj nedelji cena hlebnog zrna stabilizovala na nivou od 19,25 dinara, ili 17,50 bez PDV, što je u odnosu na prethodnu nedelju pad od preko dva posto.

I dok ratari za žetvu spremaju kombajne, traktore i prikolice da rod smeste na sigurno, spremaju se i žitomlinske kompanije. Jedna od vodećih u Srbiji AD “Žitopromet–Mlin” u Senti, prema tvrdnjama predsednika kompanije Predraga Đurovića, spremna je za žetvu tehničkim i finansijskim kapacitetima.

– Očekujemo kao i prethodnih sezona da od proizvođača u saradnji sa zadrugama, preuzmeo rod i popunimo naše silose u Senti i Novom Kneževcu i smeštajne kapacitete naših poslovnih partnera sa 70.000 do 75.000 hlebnog zrna. Još je suviše rano govoriti o otkupnoj ceni, ali sasvim je izvesno da će je opredeliti tržište – kaže Đurović, napominjući da kao i do sada otkup i lagerovanje roda je isključivo da bi obezbedili sirovine za sopstvene prerađivačke kapacitete, a ne za dalje trgovanje pšenicom. 

Senćanski “Žitopromet–Mlin” se za sirovine oslanja na znanto šire područje od regiona severnog Potisja koje pokriva Poljoprivredna stručna služba “Senta”, jer je na području atara senćanske, čokanske, ađanske i kanjiške opštine pod pšenicom na oko 17.500 hektara, a očekivanja su sumirana na upravo održanim Danima polja strnih žita. Stručni saradnik PŠ “Senta” Dule Kenđur napomnje da je pšenica u fazi prelaska iz mlečne u voštanu zrelost, a da joj najavljene umerene temperature sa padavinama odgovaraju, tako da će biti idealno za nalivanje zrna, pa se tamo gde je primenjena komplezna agrotehnika, prihrana izvršena sa potrebnom količinom azota i odrađena zaštita, mogu se očekivati prinosi sedam–osam tona po hektaru, što je iznad proseka koji se očekuje oko pet tona.

Ratari iz Potisja, i ne samo oni, smatraju da otkupna cena od 15 dinara, koja je do sada pominjana, ne može da pokrije ni troškove proizvodnje, te da bi trebalo da dobiju više kako bi se namirilo uloženo i preteklo za investiranje u novu setvu.

– Pšenica dobro izgleda i obećava, ali još treba pričekati da vidimo kako će izdržati do žetve, sve zavisi od sorte – kaže Mirko Ilijašev iz Padeja. – Žita su trenutno fantastična sa velikim klasovima, još da zrno nalije kako treba. Pod pšenicom imam pet hektara, od 20 koliko obrađujem, u dobroj je formi jer je tretirano dva puta, uradio sam punu agrotehniku i na kraju videćemo kako će biti, pogotovo što se cena još ne zna. Proizvodnju sam ugovorio sa “Agro–Grnjom” iz Ade, korektna je saradnja, ali cena je odlučujući faktor u isplativnosti proizvodnje. Mi smo na tržištu mali igrači, sve zavisi od svetskih kretanja, od naših otkupljivača, prerađivača i prateće prehrambene industrije. Mi paori svoje odradimo time što proizvedemo i rod iznesemo na vagu, a na ostalo nemamo uticaja. Mislim da bi cena od 20 dinara ispunila očekivanja nas proizvođača, pogotovo što je bilo dodatnih troškova za zaštitu useva sa dva ili tri tretmana, a skupo je seme, veštačko đubrivo i sve što treba uložiti, a cena stagnira. Računica kazuje da su troškovi ulaganja po hektaru oko 100.000 dinara, pa je potrebno postići izuzetan prinos da se od pšenice ostvari zarada. 

Milko Vilovski iz Ostojićeva sa sinom Petrom obrađuje 70 hektara, od čega je 25 hektara pod pšenicom.

– Lane smo imali solidan prinos 3,5 tone po jutru, otkupna cena niska, a za ovu žetvu ne bi se radovali da bude još niža – veli Vilovski. – Lane smo pšenicu držali na lageru pa smo dobili 18 do 19 dinara za kilogram. Ne znamo uvek šta je bolje, pšenicu odmah prodati ili je čuvati, jer se jedne godine desilo da smo je ostavili na lageru kada je cena bila 16 dinara, potom je skočila na 18, a na kraju smo je prodali za 13, kada su javili da hitno dođem i odlučim hoću li prodati ili dalje čekati. Nemamo uslova za skladištenje pa pšenicu dajemo na lager u silos potencijalnih otkupljivača u Čoki, Senti ili Kanjiži. Nije dobro što se uvek sve rešava u zadnjem momentu, pa mi proizvođači ne znamo na čemu smo, tako da ćemo iz ove žetve deo odmah prodtai da se podmire najnužniji troškovi, a ostatak će ići na lager u silos. Maksimalno smo ulagali u najkvalitetnije seme, i domaće i strano, obavili smo prehranu i zaštitu useva, a kako ćemo na kraju proći – videćemo.

Skuplja proizvodnja, cena daleko od željene

Nega useva iziskivala je dodatne mere zaštite i više prskanja, što je poskupelo ovogodišnju proizvodnju, a pošto se dobar rod očekuje u celom svetu, tržište hlebnog zrna ne obećava cenu kojom će se zadovoljiti apetiti proizvođača. Direktor Poslovnog udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković smatra da je ipak ohrabrenje da su na svetskim berzama cene krenule naviše, pa su sa doskorašnjih 14 dinara popele bliže 16 dinara po kilogramu, ali to je još daleko od tvrdnji proizvođača da ih svaka cena ispod 20 dinara ne pokriva.

(Dnevnik)