Portal pametne poljoprivrede

Kod ishrane krmača bitno je znati da krmača dnevno luči oko 8 litara mleka u proseku i da od ukupno unete hrane, 80% unete energije koristi za sintezu mleka. Pik lučenja mleka se dostiže za oko tri nedelje i tada iznosi oko 12 litara, a nako toga lagano opada. Takođe treba voditi računa da za svaki izgubljeni kilogram telesne mase krmači treba 5 – 6 hranidbenih jedinica da bi ga nakon laktacije povratila. Može da bude jako teško postići dovoljan unos hrane, ukazuje Vladislav Višnjić, stručnjak kompanije „Ravago“, najvećeg i nasavremenijeg proizvođača premiksa za stočnu hranu u Evropi, čija je fabrika izgrađena u Srbiji – u Feketiću. 

Da bi se obezbedio dovoljan unos hrane, tj.energije može se pokušati sa:

-povećanjem sadržaja energije u obroku,

-povećanjem dostupnosti vode u prvih nekoliko dana nakon prašenja

-povećanjem broja hranjenja

Krmače u prasilištu treba hraniti minimum tri puta (ukoliko je moguće i više od tri), i to tako da prvi obrok sadrži najveću količinu hrane. Npr. jutarnje hranjenje 40% od ukupne količine, podnevno 30% i večernje 30%. Jutarnji obrok bi ujedno bio glavni i na osnovu njega bi se podešavala količina potrebne hrane tj. vršile bi se korekcije u zavisnosti od konzumacije. U letnjim danima ovako hranjenje daje bolji rezultat jer krmače ujutru mogu najviše da pojedu.

Svaka krmača treba da se hrani pojedinačni i podešavanje količine hrane treba da se obavljati svakodnevno. Podešavanje hrane je nabolje raditi 20 – 30 minuta nakon jutarnjeg hranjenja. Potrebno je prisustvo ljudi dok krmače jedu zbog nadgledanja i podizanja svih krmača da bi jele. Ukoliko krmača ne jede dovoljno tokom perioda dojenja, gubi na težini. Što više kilograma izgubi to ima više problema u narednom reproduktivnom ciklusu i pravi više praznih dana od zalučenja do osemenjavanja.

Tabela 3. Na količinu hrane koju dajemo krmači utiče više faktora:

Debele krmače jedu manje od krmača u normalnoj kondiciji.

Mlađe krmače trebaju veću količinu hrane zbog telesnog razvoja, a starije više energije za svoje održavanje. Kompozicija i ukus hrane ili značajna promena u sirovini mogu značajno da smanje unos hrane. Do dekompozicije može doći usled transporta hrane do farme ili neadekvatne manipulacije hranom. Unos hrane se smanjuje i pri povećanju ambijentalne temperature preko 22°C.

Krmača mora da se hrani na osnovu njenog apetita, po volji, i da svoj obrok pojede do 20 minuta nakon hranjenja. Smanjen unos hrane, znači i smanjeno unošenje vode, što prouzrokuje nedovoljno lučenje mleka i još niz problema.

Potrebe krmača u laktaciji za vodom su ogromne, pogotovo u letnjem periodu kada dostižu i 50 litara vode dnevno. Snadbevanje krmača vodom je najbolje kada omogućimo da u hranilici pred krmačom postoji konstantan nivo vode. Smanjena konzumacija vode uglavnom znači smanjeno uzimanje hrane. Za krmače dojare protok vode u pojilici mora biti minimum 4 l/minuti. Što više ima prasadi krmači treba obezbediti i više vode.

Ako krmača prestane da konzumira hranu moraju se preduzeti sledeći koraci:

Zatvoriti hranilicu

Očistiti zaostalu hranu koju krmača nije pojela

Dati krmači svežu vodu da pije

Preskočiti hranjenje (učiniti da krmača ogladni)

Pokušati krmači dati hranu ali u manjoj količini nego što je dobijala pre problema

Dati krmači malo hrane za prasad

Ukoliko je krmača prestala da jede i neće ponovo da počne, ogromna je verovatnoća da će se sama zalučiti tj.prestati da luči mleko.

Tabela 4. Prednosti i mane suve i tečne ishrane krmača u prasilištu