Portal pametne poljoprivrede

Sa koliko pčelinjih društava početi? To je pitanje koje postavlja svaki početnik. Sa jednim pčelinjim društvom nije dobro početi. Još je gore sa većim brojem. Stručnjaci preporučuju, a iskusni pčelari potvrđuju da je najbolje početi sa četiri društva.

Na taj način će pčelar – početnik moći na najbolji način da testira i svoju odluku da započne sa pčelaranjem a i da, na delu, u praksi vidi šta sve može da postigne. Ukoliko uspe na početku, moći će i sam da da odgovor koliko društava treba da uzgaja u svome pčelinjaku. Pčele opstaju u mračnom prostoru koji je zaštićen od spoljašnjih negativnih uticaja ( toplote, hladnoće, vlage i dr.).

Takva mesta u prirodi se nalaze u šupljinama drveća, stena i sl. Pčele koje žive u takvim sredinama nazivaju se  „divlje pčele“, i one se anatomski, morfološki i po instinktima ni po cemu ne razlikuju od pčela koje uzgaja čovek. Čovek je pčelama izgradio zaštićen prostor – košnicu i stavio pod kontrolu njihove instinkte.

Pčelinje društvo je veoma zanimljivo jer pčele kao jedinke ne mogu da opstanu. One mogu živeti i raditi samo u normalnom pčelinjem društvu koje čini veliki broj pčela radilica, izvestan broj trutova, kojih ima samo u određeno doba godine i po pravilu od jedne matice. Sva mesta u kojima pčele žive se mogu, u širem smislu, nazvati košnicama.

Prema Svetskoj pčelarskoj organizaciji računa se da na svetu ima oko 45 miliona košnica sa pčelinjim društvima.  Da bi moglo da živi, pčelinje društvo, u košnici izgrađuje svoj stan. Stan mora da ima otvor kroz koji ulaze, odnosno izlaze pčele i naziva se leto. Za boravljenje, razvoj i smeštaj rezervne hrane (meda i polena), pčele od voska, koga luče, izgrađuju saće. Saće izgrađuju mlade pčele radilice od voska koji je proizvod njihovih voštanih žlezda. On može biti pod otvorenim nebom ili u građevini, pod nastrešnicom, takozvani paviljonski pčelinjak.

Pčelinjaci pod otvorenim nebom zasnivaju se u umerenoj, kontinentalnoj klimi, dok su paviljni zastupljeni u rejonima sa jačim zimama i većim količinama padavina. Zemljište za pčelinjak mora da je oceđeno. Time se izbegava truljenje košnica, plesnjivost saća i bolest nozemoza. Pčelinjak treba da je zaštićen od jakih vetrova, kao i od jakih vazdušnih strujanja. On treba da je udaljen od saobraćajnica, naročito železničke pruge i stočnih staja, obora, živinarnika, pecare, senjaka i lakozapaljivih materijala. Pčelinjak mora da bude zaštićen od direktih letnjih sunčanih pripeka pa se zbog toga i postavljaju pod krune drveta koje im obezbeđuju idealan “šareni  lad“.

(PSS Kikinda)