Voće prskaju i 15 puta
Da se ponovo ne bi čekao neki incident, stručnjaci upozporavaju na nekontrolisanu upotrebu zaštitnih sredstava koja je, kako kažu, uzela maha, pišu Večernje novosti.
Poslednjih godina, pojedini proizvođači dohvatili su se i sredstava za brzo zrenje, pa često, vansezonsko povrće i voće, naročito paradajz, dinja i jagoda, „pocrvene“ tokom noći. Glavni krivac za to je sve rasprostranjenija upotreba zabranjenog „etrela“.
“Pesticidi, herbicidi i insekticidi mogu da doprinesu boljem prinosu, ali mogu da budu i veliki problem”, priča Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
“Njihova upotreba mora biti strogo kontrolisana, treba voditi evidenciju o tome, kao i poštovati karencu, vreme od poslednjeg tretiranja do upotrebe. Tako, svi proizvođači, prilikom prodaje svojih proizvoda, trgovinama treba da dokumentuju kada su koji preparat upotrebili i na koji način. Potrebno je pojačati kontrolu na zelenim i kvantaškim pijacama, kao i na otkupnim mestima”, objašnjava on.
Prema rečima Budimovića, bitno je da se ambalaža ovih preparata neškodljivo ukloni. Primena ovih preparata kod ratarskih kultura je bitna, jer ulazi u proces pripremanja hrane za životinje, pa samim tim i u meso i mleko.
“Ceo izvozni posao može biti doveden u pitanje ako se prekomerno upotrebljavaju ovi preparati”, ističe Budimović.
“Zbog toga je bitno koristiti savetodavne službe i stručnjake, a naročito kontrolisati prodaju ovih preparata”, dodaje on.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da proizvođači kupuju sredstva za zaštitu bilja isključivo u registrovanim objektima, čime se eliminiše rizik od nabavke sumnjivih preparata.
„Poljoprivrednici treba da koriste informacije Prognozno-izveštajne službe, koja postoji već šest godina”, kažu u resornom ministarstvu.
“Njihove informacije zasnovane su na biološkim pragovima štetnosti organizama, koji nisu dobri za bilje. Time se štedi vreme, novac i smanjuje upotreba sredstava na neophodnu meru”, dodaju oni.
S druge strane, ima voćara i povrtara u Srbiji, koji često i ne znaju šta kupuju od preparata i kako to koriste. Na „crno“ kupuju zaštitna sredstva, a kako su nam nezvanično rekli, voće znaju da prskaju i 10 do 15 puta godišnje.
(Novosti)