Portal pametne poljoprivrede

Ratari će, u ovoj žetvi, izgleda proći lošije nego što su očekivali pre nego što su pali prvi otkosi pšenice. Oni koji hlebno žito prodaju čim ga skinu, dobijaju 15 dinara iako se pred početak žetve najčešće pominjala cena od 16 dinara sa pripadajućim porezom. Kvalitet pšenice posebna je priča – ratari vele da je izuzetan, dok trgovci tvrde da su jake kiše u danima za nama dobrano oborile parametre kojima se kvalitet meri.

Kako su za Agrosmart rekli otkupljivači u Šidu i Erdeviku, cena je 15 dinara (plus PDV), a kvalitet pšenice je bio veoma dobar sve do ponedeljka, kada je ovaj deo Srema zadesilo nevreme. Međutim, hlebno zrno koje danas primaju u silose vidno je lošije, hektrolitar ne prelazi 70.

Na severu Bačke poljoprivrednici, kako kažu, i posle kiše imaju odlično žito.

-Danas smo počeli da radimo prvi dan posle kiše, juče i prekjuče nismo mogli u njve jer je bilo vlažno. Zadovoljan je prinosom onaj ko je puno uložio i primenio svu agrotehniku. Proizvođači koji su vodili računa o zaštiti dobro su prošli. Ove godine je to bilo presudnije nego đubrivo. Ko je zaštitio usev od  bolesti i štetočina i imao barem dva-tri tretmana, ima izuzetan prinos. U punoj zaštiti sigurno će ostvariti osam tona po hektaru, a ko nije primenio agrotehniku neće imati ni pet tona – kaže za Agrosmart poljoprivrednik iz Žednika Miroslav Ivković.

On kaže da je kvalitet pšenice u okolini Subotice izuzetno dobar, možda i najbolji u poslednjih deset godina.

-A trgovci će, naravno, naći pravdanje da obore cenu. Ona je i onako preniska – 15 dinara sa PDV-om je u ovom delu Bačke. To je mizerno i ispod svakog kriterijuma. Kod ovdašnjih ratara kvalitet je takav da niko nema hektolitar ispod 82. Najčešće je 84 i 85, što je izuzetno, a takav vrhunski kvalitet je rezultat adekvatne zaštite – kaže Ivković dodajući da poljoprivrednici ne mogu puno da skladište. – Treba im novac i moraju prodavati žito. Većina ih se trudi da ostavi robu na legeru pa da posle proda, ali teško to ide. Pritom, subvencija nema, tih 2.000 dinara po hektaru je beznačajna pomoć.

Uspešan ratar iz Vognja Pavle Nenadović, koji je lane na pojedinim parcelama ostvarivao i 11 tona po hektaru ne očekuje ove godine visok prinos kao prošle godine ali se takođe nada odličnom rezultatu.

-Ispoštovao sam svu agrotehniku, imao sam tri zaštite fungicidima i insekticidima i verujem u to da više nema uspešne proizvodnje pšenice bez zaštite. Oni koji se ne drže toga, bolje je da pšenicu i ne seju – kazao je Nenadović koji hlebno žito skida sa 400 jutara.

Dajući opštu ocenu ovogodišnje proizvodnje pšenice, on je kazao da će biti dobar ali da ima parcela na kojima će prinos biti lošiji, a kada je o takozvanoj ceni koštanja reč, po njemu je najbolje računicu praviti kada se žito uskladišti.

Agrarni stručnjaci upozoravaju na to da su veoma su velike zalihe pšenice.

-Najbolje je da ratari, ako za to imaju mogućnosti uskladište pšenicu i ne prodaju je do jeseni. Neće ona ni tada dostići 20 dinara, ali 18 verovatno hoće, kaže za Agrosmart agrarni analitičar Vojislav Stanković.

U udruženju Žita Srbije očekuju da će u Srbiji biti požnjeveno oko tri miliona tona uz prosečne prinose od oko pet tona po hektaru.

– Ukoliko se narednih dana ne dogodi nešto nepredvidivo sva je prilika da će za izvoz biti oko 1,5 miliona tona pšnice- rekao je direktor ovog udruženja Vukosav Saković.

Saković naglašava da su poslednjih nedelja zalihe lanjske pšenice pale s 350.000 tona na 300.000 tona, jer su poljoprivrednici pšnicu koristili kao stočnu hranu, jer je bila jeftinija od kukuruza. Zbog svega toga i uz rod od tri miliona tona realan je izvoz od 1,5 miliona tona, veli on.

(Agrosmart)