banner-image

Igra s pšenicom između 14 do 18 dinara i tri i osam tona

Ratari nezadovoljni cenom pšenice će se, kako je najavljeno, sutra sastati sa ministrima za trgovinu i poljoprivredu i otkupljivačima ali im, kako stvari stoje na tržištu, taj susret neće mnogo pomoći i ne treba od njega puno očekivati. Teško da će im u ovom trenutku hlebno zrno neko platiti 18 dinara, koliko traže i kolika je, kako kažu, stvarna tržišna cena. Silosi su prepuni, tražnja za ovom robom pada iz dana u dan pa sad malo ko daje i 15 dinara.

Prema informacijama Agrosmarta, hlebno žito u Baču plaćaju 14,4 dinara, i to sa pripadajućim porezom, u Kikindi 14, dok novosadski trgovci daju 14,2 dinara za kilogram. Otkupljivači nisku cenu pravdaju dobrim prinosom, izvodeći računicu po kojoj ratari ne treba da budu nezadovoljni jer su, kako kažu trgovci s kojima smo razgovarali, uz cenu od 14 dinara i rod od osam tona po hektaru (u Vojvodini), na istom kao lane kada je cena bila 20 odsto viša, a prinos 30 odsto niži nego sada. Proizvođači pšenice ovu matematiku ne prihvataju.

U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika navode da pšenica nije rodila toliko koliko se u javnosti prikazuje te da su u pojedinim delovima Srbije prinosi veoma niski – oko tri tone po hekatru. Vele da je isključivo monopolsko ponašanje velikih otkupljivača dovelo cenu ispod tržišne. Nažalost, ako se ovog problema na sutrašnjem sastanku dotaknu, ni tu ne treba biti preterani optimista, ceneći po tome da se zloupotreba dominantne pozicije na tržištu, odnosno klastersko dogovaranje u Srbiji ne kažnjava baš često.

Da se ne može mnogo očekivati reklo bi se i po današnjoj izjavi predsednika Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenada Budimovića – da na cenu pšenice ne može mnogo da se utiče.

„Činjenica je da je pšenica takva kultura koja rađa cele godine u celom svetu. Našim ratarima uvek je problem cena i kada dođe do žetve uvek se razgovara o ceni. To je berzanska roba“, rekao je Budimović za RTS.

On je rekao da je odabirom semenskih vrsta došlo do toga da su prinosi mnogo veći.

 „Apelujem da se ide na kvalitet, da se seje semenska roba, a ne pšenica sa tavana i da se time dobije dobar kvalitet“, kaže Budimović. 

Prema njegovim rečima, Srbija trenutno ima milion tona pšenice za izvoz. 

„Ove godine imamo oko 15 odsto više pšenice, u tonama to je oko 2,5 miliona tona pšenice na raspolaganju“, rekao je Budimović.

Opet ništa od razvrstavanja

Već godinama unazad s pričom o ceni pšenice ide i ona o razvrstavanju zrna po kvalitetu, ali I dalje se na prste jedne ruke mogu prebrojati skladištari koji to rade.

Jedan od najvećih stručnjaka za strna žita u regionu Miroslav Malešević kaže da je ovogodišnja proizvodnja pšenice iznad proseka ali da kvalitet zrna nije zadovoljavajući.

“ Srbija još nema Pravilnik o razvrstavanju i plaćanju pšenice po kvalitetu, pa poljoprivrednici ili seju sorte sa tavana ili koriste strane, koje su prinosne, ali nemaju poput domaćih sorti pšenice dobar tehnološki kvalitet, što je preduslov i za kvalitetno brašno i hleb, naglasio je Malešević.

(Agrosmart)