Tehnologija hranjenja na sisi
U prvih tri nedelje provedene u prasilištu za rast i razvoj prasadi je dovoljno krmačino mleko. Mleko pored rasta obezbeđuje prasetu i najbolju zaštitu od bolesti zahvaljujući visokom nivou antitela koje sadrži.
Digestivni sistem praseta u toku prve tri nedelje života može da vari samo mleko i mlečne proizvode. Tek nakon tog perioda prase je u mogućnosti da vari hranu biljnog porekla.
Hrana se vari pomoću enzima, a da bi pospešili stvaranje enzima i ubrzali proces početka varenja biljne hrane, već od petog dana možemo početi sa prihranjivanjem praseta veoma malim količinama te hrane.
Ovaj metod se naziva enzimski trening i veoma je bitan u pripremi prasadi za zalučenje. Uvek postoji veliki rizik od pojave proliva kod prasadi.
Najlakši način da prase nauči da jede tu hranu je da gleda krmaču. Treba uzeti jednu šaku predstartera za prasad i baciti ga blizu krmačine glave. Krmača će odmah početi da jede tu hranu, a i prasad će se uskoro ugledati na krmaču i takođe početi da je jedu.
Kada prase jednom počne da jede hranu kojom ga prihranjujemo, neće biti problema za dalji period. Možemo slobodno dati hranu u hranilice koje pričvršćujemo za pod ili zid boksa. Prateći konzumaciju prasadi povećavamo i količine hrane koje im dajemo.
Te količine su na početku veoma male, jedna šaka hrane je dovoljna za 12 prasadi do dve nedelje starosti. Kasnije količine rastu i pre zalučenja jedno prosečnio leglo može pojesti i do 700 grama hrane.
Unos hrane zavisi od legla do legla. Najviše hrane uglavnom pojedu najmanja prasad koja imaju najmanje krmačinog mleka. S druge strane krupnija prasad navikla na više mleka ne navikavaju se brzo na suvu hranu što može predstavljati problem kod rasta najvećih prasadi nakon zalučenja.
Iz tog razloga sva prasad moraju još u prasilištu pre zalučenja da se naviknu na hranu koju će jesti i u prvim danima nakon zalučenja. Dobra ideja je da se hrana stavlja u dugačke hranilice ili da se ispočetka baca manja količina hrane na pod i omogući što većem broju prasadi istovremeno hranjenje.
Osim na hranu prasad moraju i da se naviknu na unošenje vode. Kada počnu da uzimaju suvu hranu raste potreba za vodom. Stoga prasad moraju da imaju pripust svežoj čistoj vodi koja im je neophodna od druge nedelje života.
Prasadima treba obezbediti čistu vodu što znači da se iz pojilica za prasad mora ispustiti ustajala voda koja možće da sadrži veliki broj bakterija. Ukoliko prasad dobiju jači proliv potrebno je ukloniti hranu dok proliv ne prestanje i prasadima dati elektrolite da bi izbegli pojavu dehidratacije. Prasad na taj način dobijaju energiju kroz glukozu i soli za obezbeđenje balansa tečnosti u telu.