Portal pametne poljoprivrede

Privredna komora Srbije na svom sajtu objavila je za 2015. godinu podatke o proizvodnji prehrambenih proizvoda, sa uporednim prikazom proizvodnje u 2014.g.
 

Prikaz proizvodnje prehrambenih proizvoda biljnog porekla i pića u 2014. i 2015. godini (u tonama)

NAZIV PROIZVODA        2014         2015     Indeks

Sirovo suncokretovo ulje 194.288     225.018   116

Rafinisano sunc.ulje       183.738     170.109    93

Margarin                        22.096       21.157     96

Brašno od pšenice         466.388       553.157  119

Testenine – ukupno        19.873         21.639    109

Šećer                            545.957      329.44     60

Kondit. proizvodi – ukupno 140.852 144.776   103

Konzer.povrće – ukupno     86.59     83.941     97

Proizvod od voća (smrz.voće,. sokovi, džemovi,želei) 238.15 300.922 126

Mineralne vode (milioni litara)     514.5      670.2     130

Pivo (milioni litara)                    522.9        544.4    104

Iz objavljenih podataka najzanimljiviji za analizu su proizvodnja piva i brašna od pšenice.

Brašno (*1) – Domaće potrebe za brašnom iznose 840 hiljada tona. Proizvedena količina od 553 hiljada tona u 2015.godini nije dovoljna da zadovolji potrebe tržišta što govori da sva razlika do punih potreba za brašnom dolazi sa crnog tržišta. Brašno na crnom tržištu potiče isključivo iz legalne proizvodnje, prebačeno putem fiktivne knjigovodstvene dokumentacije u nelegalne tokove, vrlo često i bez ikakve dokumentacije. Potpuno je nejasno zašto inspektori Poreske uprave Srbije, kao i inspektori MUP-a, uopšte ne kontrolišu ovu robu godinama ako se zna da više od polovine proizvodnje završi u nelegalnoj trgovini. U Srbiji posluje 270 mlinova, robu plasiraju najviše domaćim pekarama kojih ima oko 6200, čak 70% nisu bile u sistemu PDV-a kada je limit za ulazak bio ostvareni promet od 4 miliona dinara. Simptomatično je ovogodišnje povećanje proizvodnje brašna za 19 %, dok istovremeno istraživanja govore da narod u Srbiji sve manje u ishrani koristi hleba i proizvode od brašna, potrebe za ovom robom morale bi biti manje (*2). Zbog povećane proizvodnje, niže potrošnje, nameće se zaključak da su kriminalne radnje u 2015.g. u odnosu na 2014. g. smanjene za četvrtinu.

PKS je u 2014.g. u objavljenim podacima imao prikazane količine uvezenog i izvezenog brašna iz kojih se videlo da je stanovništu za potrošnju ostalo svega 283,8 hilj.tona legalnog brašna, ostatak od 556,2 hiljade tona stiglo je sa crnog tržišta. U 2015. g. nisu prikazani podaci o izvozu i uvozu, uz pretpostavku da su identične količine nabavljene i prodate van granica Srbije kao u 2014. g. (izvoz 183.8 hilj.t., uvoz 1185 t), za domaće potrebe ostalo je 370.553 hilj. tona brašna. Kako su nam potrebe već pomenutih 840 hiljada tona godišnje, nedvosmisleno potvrđujemo da 469.5 hiljada tona brašna i dalje dolazi sa crnog tržišta (19.561 šleper mora da preveze ove količine do potrošača, bez ikakvih papira, a da niko ne primeti!!!). Napomena: 56% je udeo crnog tržista u godišnjoj potrošnji brašna u Srbiji!!!

Pivo – Proizvodnja piva u 2015. g. iznosi 544,4 miliona litara, u odnosu na 2014.g. povećana je za 4%. Obzirom da podaci o uvozu i izvozu za 2015. g. nisu prikazani, pod pretpostavkom da su iste količine uvezene (21.4 mil. litara) i izvezene (121.1 mil. litara) kao u 2014. g., možemo reći da je u Srbiji povećana potrošnja piva i iznosi 444,7 mil. litara, u poređenju sa 2014. g. kada je bila 423.2 mil. litara.

Ako je potrošnja povećana, što jasno govore objavljeni podaci PKS, pitamo se na osnovu kojih parametara je u avgustu 2015. direktor Apatinske pivare dao sledeću izjavu dnevnom listu Blic 08. 08. 2015:

Potrošnja piva u Srbiji pala za trećinu, zbog krize

“U Srbiji je došlo do velikog smanjenja potrošnje piva, čija upotreba je manja za 33 odsto u odnosu na 2008. godinu, izjavio je Tanjugu generalni direktor Apatinske pivare Dragan Radivojević.”

Da proizvodnja i potrošnja piva u celom svetu raste potvrđuje holandski gigant Hajneken koji poslednjih nekoliko godina beleži rekordne prodaje piva na celoj zemljinoj kugli, izuzev, kako kažu, u Zapadnoj Evropi gde je zabeležen neznatan pad prodaje.

Šta se dešava na tržištu Srbije?

Analizom proizvodnih kapaciteta, objavljenih podataka o proizvodnji, trendu povećanja potrošnje piva u svetu, primećuje se da na domaćem tržištu ipak nešto “ne štima”.
Proizvodni kapaciteti svih srpskih pivara prelaze 1.5 milijardi litara na godišnjem nivou. Po prikazanim podacima o proizvodnji njihova iskorišćenost je, neverovatan apsurd, jedna TREĆINA!!!

Da li postoji prodaja piva na crno?

Vrlo realne procene dobrih poznavaoca ove branše govore da čak 180 miliona litara piva završi bez registrovanja prometa, na crno, bez plaćanja akciza i PDV-a. Poreska uprava Srbije, na žalost, uopšte ne kontroliše proizvođače piva. Krajem 2014. g., tadašnji zamenik direktora Poreske uprave Srbije Marko Marinković, gostujući na televiziji Studio B izjavio je da Poreska uprava Srbije punih sedam godina nije proveravala poslovanje Apatinske pivare. Još je rekao da glavnu odgovornost snosi Milica Bisić, po njemu „siva eminencija“ Poreske uprave, koja je štitila od kontrole pojedine velike firme (u vlasništvu stranaca).

Siva ekonomija u Srbiji odnese preko četiri mlrd. evra budžetskih prihoda, ostvari neregistrovani promet preko deset milijardi evra. Promet akcizne robe na crno dostiže jednu milijardu evra, utajeni PDV i akcize dostižu 400 miliona evra. Kriminalizovani deo birokratije, pojedini političari i zaštićeni biznismeni najveći su počinioci kriminalnih dela utaje, ujedno i najveći “korisnici” prisvojenog poreza. Tri navedene interesne grupe ne dozvoljavaju sprečavanje PBK – Političko Birokratskog Kriminala, pravog imena za sivu ekonomiju. Obzirom da sve što se ne sprečava i dalje se širi, možemo u budućnosti očekivati jos veću evaziju (izbegavanje plaćanja) poreza koje su trenutno na nivou od 60%.

Dragan Radović, Centar akademske reči