Portal pametne poljoprivrede

Egzistencija meštana malenog severnobanatskog naselja Siget oslanja se na mlečno govedarstvo, koje je ukorenjeno na ispaši na pašnjacima što okružuju selo. U Sigetu živi manje od 200 duša, a na ispašu se svakog jutra ispraća i predveče dočekuje oko 300 goveda, mahom krava muzara. Kada se tome dodaju i krave koje su na farmama nekolicine domaćina, u selu se stigne do izvanrednog proseka od skoro dve krave po stanovniku, ali ovdašnji domaćini su već dugo očajni zbog mizerne cene mleka.

– Stanje je svakim danom sve teže – predočava Ilija Vranković, dok sačekuje krave sa pašnjaka. – Došli smo skoro u bezizlaznu situaciju. Ucenjeni smo da moramo da radimo za veoma male pare. Stigli smo do cene od 20 dinara za litar mleka koji isporučujemo.

Stočarima iz Sigeta isterivanje goveda na ispašu olakšava nepovoljne prilike, jer u sezoni ispaše sedam-osam meseci jeftinije prehranjuju krave i junice, pošto su troškovi za pašarinu i platu čobana ipak podnošljivi. Oni koji hoće da pomuzu više, ujutru i uveče ishranu muzara pojačaju kojim kilogramom prekrupe, međutim, izgleda da sve to nije dovoljno. Pitamo, šta to znači i kuda niska cena mleka vodi mlečno govedarstvo, a Vranković uzvraća da je njegov prvi komšija već prodao svih 12 krava!

– Komšija se otarasio krava, a i mi ostali se preračunavamo iz dana u dan. Snabdevači smo “Mokrin mleka” iz Mokrina. Tražimo veću cenu, a vlasnica jednostavno odgovara da ne može da plati više. Mleko nam se ne plaća na osnovu kvaliteta nego po litri, pa koliko dobijemo. Mlekara nam kaže da ne može da plati više, a mi ne znamo dokle ćemo izdržati. Problem je i što je Subotička mlekara, koja ovde ima otkupno mesto, odbacila manje proizvođače, pa smo svi sticajem okolnosti morali da se preorijentišemo na isporuku “Mokrin mleku”. Niskom otkupnom cenom smo ucenjeni, a izbora nemamo – jada se Vranković.

Krava u Sigetu ima, ali zbog otkupne cene jeftino mleko presušuje iz domaćinstava koja više nisu u stanju da se izbore sa nepovoljnom računicom i nerentabilnom cenom mleka.

– Politika slobodnog uvoza mleka postiže pun negativni efekat na nas proizvođače. Sada je to već osetno, a krajnji rezultat će tek biti poražavajući. Na ovakav način sela će se i dalje gasiti – upozorava Vranković.

U situaciji kada na tržištu mleka najgore prolaze mali proizvođači, jer drugi skidaju kajmak, Dragomir Momić (78) je presekao i 31. jula obavio zadnju isporuku mleka. Oduvek je bio mali proizvođač, jer je u domaćinstvu držao dve do pet krava. Mleko je isporučivao pola veka, uredno, kaže, čuva knjižice sa evidencijom o isporuci mlekarama “Severni Banat” iz Novog Kneževca, Senćanskoj mlekari i Subotičkoj mlekari.

– Ostala je još jedna krava, a i nju ćemo prodati, čim naiđe mušterija. Sve se u poslednje vreme prevalilo na agrar. Obezvređen je paorski trud, posebno nas manjih gazdinstava – veli Momić.

Siget je po poslednjem popisu brojao oko 80 domaćinstava, pri čemu je otkupnoj stanici Subotičke mlekare, sada ispostavi “Imleka”, mleko isporučivalo četrdesetak proizvođača. Knjiga je spala na četiri-pet proizvođača sa isporukom oko 250 litara dnevno. Pitanje je meseca, ili dana, kada će se otkupno mesto zatvoriti. A u Segetu još pamte kada se mlekarama sa otkupnog mesta, u neka srećnija vremena, isporučivalo i 3.000 litara mleka dnevno, a sećaju se i perioda kada su prilike i računice bile znatno povoljnije, pa nije bilo razloga za jadikovanja.

I pored sumorne slike mlečnog govedarstva Gojko Novković (37) gaji više optimizma, zbog čega se i opredelio za porodični život u Sigetu i bavljanje poljoprivredom, ratarstvom i stočartsvom.

– Država bi morala više da nas podrži konkretnim podsticajnim merama, kako bi mogli da ekonomično privređujemo i opstanemo – kaže Novković. – Imam 20 krava na muži i dnevno isporučujem 200 litara mleka, a ukupno je reč o 50 grla krupne stoke, od čega je u tovu sedam-osam junadi. Trenutno obrađujemo u našem domaćinstvu i 120 jutara oranica, kompletirana je mehanizacija za sve poslove od setve do žetve. Dobar deo ratarske proizvodnje podređen je stočarstvu, bez kojeg nema opstanka. Nema spora da je cena mleka katastrofalna, ali nekako preživljavamo,trpimo i mislimo da će sutra biti bolje. Nemamo kud, jer budućnost vidimo na selu…

(Dnevnik)