Portal pametne poljoprivrede

Odavno je Selenča postala sinonim za organsku proizvodnju u Srbiji i regionu, a da je tako pokaže svake godine u septembru, kada se u ovoj prestonici zdrave hrane održava forum koji okupi proizvođače, struku i nauku iz cele Evrope. Ovoga puta Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) organizuje jubilarni, deseti Forum organske proizvodnje, a najviše će biti reči o tome koje sve vrste finansijske podrške postoje za proizvođače, kako do novca iz domaće agrarne kase, povoljnih kredita banaka, fondova Evropske unije namenjenih poljoprivedi i ruralnom razvoju…

Možda ne najveća ali svakako velika boljka poljoprivrede, pa tako i organske – pare i izvori finansiranja prepreka su proizvođačima da povećaju hektare i smelije uđu u ovu granu poljoprivrede. Pa ipak, reč je o jednom od sektora sa najvećim i najbržim rastom u našoj zemlji, što dovoljno govori o tome da bi se uz pomake u obezbeđivanju povoljnijih izvora finansiranja on uspešno razvijao. Pomenimo, prema podacima Privredne komore Srbije, pre šest godina bilo je svega 137 proizvođača u toj branši da bi 2015. godina taj broj povećan na 2.000, uključujući i kooperante.

-Prošlogodišnji Forum organske proizvodnje u Selenči bio je posvećen pitanju prodaje tih proizvoda, s obzirom na to da Srbija ima velike pogodnosti za proizvodnju i plasman organske hrane na velika inostrana tržišta, ali ipak, ključno je pitanje izvora finansiranja za organske proizvođače. Želimo da vidimo koje su to prepreke i ukažemo na mogućnosti pristupa nekim izvorima koji se možda ne koriste u dovoljnoj meri – kaže za „Agrosmart“ predsednik Centra za organsku proizvodnju Selenča Jozef Gašparovski podsećajući na to da ovo udruženje ima 217 članica, fizičkih i pravnih lica, pa su tako u COPS-u i mali i veliki proizvođači, od onih koji tek prave prve korake do velikih trgovinskih lanaca koji plasiraju ovu robu poput „Univereksporta“ ili najvećeg evropskog proizvođača organskog mleka, kompanije „Global sid“.

Gašparovski ukazuje na to da su podsticaji za organske proizvođače i organsku proizvodnju 40 odsto veći od onih koje mogu da ostvare proizvođači koji se bave konvencionalnom poljoprivredom ali kako je reč o mnogo zahtevnijoj proizvodnji, pomoć iz državne kase i dalje je nedovoljna.

-Stoga nam je važno da na Forumu 30. septembra pokažemo šta nude banke, šta nov sistem uspostavljen Zakonom o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, šta IPARD fond. O tome će govoriti predstavnici organizacije UN – FAO, Ministarstva poljoprivrede, „Prokredit banke“…- kaže Gašparovski.

Koliko je bez ozbiljnije podrške države i drugih institucija teško savladati prepreke u ovoj poljoprivrednoj branši najbolje znaju veterani u ovom poslu. U znanju i iskustvu možda i prevazilaze kolege iz razvijenih zemalja ali njihov nivo konkurentnosti bez jače finansijske injekcije ne mogu da dostignu.

-Ne možemo se mi meriti sa proizvođačima u Evropi. Prinosi su kod nas manji, a proizvodnja skuplja, veli proizvođač organske hrane iz Futoga Milenko Dolovac koji na poljoprivrednom dobru od deset hektara tri organska. Na dva hektara je povrće u organskom statusu, a hektar je u trećoj godini koverzije i na njemu je voće. Gaji krompir, pasulj, beli i crni luk, mrkvu, bob, bundevu, brokoli, čičoku…, kao i ovas, žuti i beli kukuruz. Od voća – otporne sorte malina, jabuka i krušaka. 

Ovaj inženjer informatike koji je pre par godina profesuru u potpunosti zamenio poljoprivredom, navodi kao primer da samo preparat nimovo ulje, koje se koristi protiv krompirove zlatice, košta oko stotinu evra po hektaru za jedan tretman. A poznato je da svi preparati za organsku proizvodnju traju do prve rose ili do prve kiše i da se veoma često koriste. Tu je i borba protiv korova, pa radna snaga…

– Mnogo je problema sa kojima moramo da se izborimo. Neki se, međutim, mogu rešiti i bez velikog troška iz budžeta da ima više volje – kaže Dolovac – Recimo, organskim proizvođačima otežana je zaštita useva jer biopreparati koji su dozvoljeni u EU kod nas ne mogu da se kupe. Prinuđeni smo da koristimo samo ono što je dostupno na našem tržištu, a to nam znatno poskupljuje proizvodnju. Bilo bi dobro da se odobri uvoz biopesticida ili bar da nam država izađe u susret i odobri da ih indiviualno uvozimo.

Centar za organsku proizvodnju Selenča kroz brojne aktivnosti i projekte na nacionalnom, regionalnom pa i evropskom nivou, nastoji da doprinese stvaranju povoljnijeg ambijenta za ovu vrstu poljoprivrede.

-Organska poljoprivreda poseduje potencijal da postane jedan od strateških pravaca razvoja srpskog agrara, ali je za to neophodno podsticanje razvojno-istraživačke delatnosti i primena savremenih metoda transfera znanja. Stoga smo sve naše snage i kapacitete usmerili ka iznalaženju mogućnosti da našim članicama ali i svim drugim organskim proizvođačima u zemlji i regionu, kao i onima koji bi da uplove u te vode, omogućimo da se konstantno usavršavaju, istražuju, prenose iskustva jedni drugima i postižu najviše standarde – kaže za „Agrosmart“ projektna menadžerka COPS-a Biljana Viduka podsećajući na to da u okviru ovog udruženja u Selenči postoji u regionu jedini „Farm inkubator“ organske proizvodnje gde se pod palicom vodećih stručnjaka u ovoj oblasti realizuju istraživački projekti i ideje. – Princip je takav da se  potencijalnim proizvođačima obezbedi zemljište u organskom statusu, organsko seme i rasad, oprema i mentorstvo eksperata koji prate njihov rad. Nakon napuštanja „Farm inkubatora“, članovi dobijaju podršku u otpočinjanju samostalne delatnosti.

Biljana Viduka napominje da je to samo jedna od aktivnosti COPS-a. Dodaje da se organizuju i otvorene škole u kojima se uči na imanjima najuspešnijih poljoprivrednika, da je ova organizacija inicirala i uspostavljenje regionalne mreže organskih proizvođača, da pomaže poljoprivrednicima i organizacijama u Hrvatskoj da uspostave model kakav postoji u Selenči… 

Da je regionalni lider i vodeća organizacija u ovoj branši COPS je pokazao i time što je pokrenuo jedine u Evropi „bi tu bi“ susrete organskih proizvodnje. I ove godine značajan segment Foruma organske proizvodnje biće  Međunarodni poslovni susreti AgroOrganic B2B 2016 koje Centar za organsku proizvodnju Selenča organizuje u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom. S obzirom na veliko interesovanje, očekuje se veći broj učesnika B2B susreta u odnosu na prošlu godinu, kada su organizovani prvi put uz učešće 79 predstavnika iz osam evropskih zemalja, koji su realizovali 144 sastanka i poslovna dogovora.

Izvoz raste li raste

U odnosu na 2014. ukupne površine pod organskim proizvodima su povećane 62 odsto, navode u Privrednoj komori Srbije. To se odrazilo i na rast učešća površina pod organskom proizvodnjom u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu sa 0,28 odsto na 0,44 odsto u 2015. Izvoz stalno raste i od 2012. porastao je čak 500 procenata, kažu u PKS i dodaju da je zato važno da razvijemo prerađivačku industriju, pošto su prerađeni proizvodi još traženiji i imaju veću vrednost. Od voćnih vrsta najveći je izvoz smrznute maline i kupine, kao i svežih organskih jabuka, dok se od prerađevina najviše izvoze koncentrati od jabuka, sušenog voća, pire od višanja, dunja i kupina.

S. Gluščević