Portal pametne poljoprivrede

Dva miliona dinara mogu da dobiju poljoprivrednici (pravna lica i preduzetnici) za proizvodnju sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine objavilo je konkurs za programe sertifikacije sadnog materijala i klonsku selekciju za 2016. godinu, a prijave se Upravi za agrarna plaćanja mogu poslati od 15. avgusta do 1. oktobra ove godine.

Plaćaće se odobreni programi podnosioca prijave kroz refundaciju troškova za njihovu realizaciju bez obračunatog PDV-a, i to za:

• -izgradnju i montažu mrežanika za čuvanje i umnožavanje sadnog materijala
• voćaka, vinove loze i hmelja, inicijalnih (primarnih) biljaka, odnosno biljaka predosnovne
• i osnovne kategorije, kao i kupovinu opreme, reagenasa i indikator biljaka za njihovo
• testiranje
• -jednu ili više faza klonske selekcije voćaka, vinove loze i hmelja,
• podrazumevajući i analize na prisustvo regulisanih štetnih organizama, odnosno aktivnosti
• na zdravstvenoj (fitosanitarnoj) selekciji i genetičkoj selekciji (masovna pozitivna i/ili
• negativna klonska selekcija za podloge i domaće stvorene sorte, individualna klonska
• selekcija: predklonska selekcija, selekcija kandidat klonova i završno ispitivanje klonova).

Pravo na podsticaje za sertifikaciju, odnosno klonsku selekciju, podnosilac
zahteva može da ostvari za 2016. godinu za maksimalan ukupan iznos do 2.000.000 dinara.

Pravo na korišćenje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala ima pravno lice i preduzetnik koji ispunjava sledeće uslove:

-da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da ima prijavljene površine na kojima su podignuti matični zasadi pod
odgovarajućim kulturama (sadni materijal voćaka, matičnjaci voćaka, sadni materijal vinove loze, matičnjaci vinove loze ili hmelj), u skladu sa propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava;

-da je upisan u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja sadnog materijala;

-da je vlasnik katastarskih parcela na kojima su podignuti matični zasadi jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno ako je zakupac ili korisnik tih katarstarskih parcela na osnovu ugovora o zakupu, odnosno korišćenju, da taj ugovor važi najmanje deset godina od godine za koju se ostvaruje pravo na korišćenje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala; 

-da je vlasnik katastarskih parcela na kojima su podignuti matični zasadi jagode, odnosno ako je zakupac ili korisnik tih katastarskih parcela na osnovu ugovora da taj ugovor važi najmanje tri godine od godine za koju se ostvaruje pravo na korišćenje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala;

-da poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede o investicionom ulaganju za podizanje višegodišnjih zasada (osim za matične zasade jagode) za zakupljeno zemljište u državnoj svojini na kome su podignuti matični zasadi;

-da zemljište na kome su podignuti matični zasadi u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za proizvodnju sadnog materijala nije pod teretom (hipoteka, plodouživanje i zabeležba);

-da je pre podizanja matičnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu, vinovu lozu, odnosno hmelj;

-da je izvršio rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta na katastarskim parcelama na kojima su podignuti matični zasadi sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metara za matične zasade jagodastih vrsta voćaka;

-da su izvršene analize zemljišta na prisustvo najbitnijih štetnih organizama i izvršeni pregledi od  strane fitosanitarnog inspektora o ispunjenosti uslova lokacije za podizanje matičnih zasada najkasnije do dana podnošenja zahteva;

-da je matični zasad koštičavih vrsta voćaka (šljiva, kajsija i breskva/nektarina) i badema podignut isključivo sa mrežanicima koji prekrivaju dati matični zasad;

-da je primljeno najmanje 80 % sadnica zasađenih u poslednjem kvartalu prethodne kalendarske godine i u prva dva kvartala godine za koju se podnosi zahtev, a kod matičnih zasada jagode i u trećem kvartalu godine za koju se podnosi zahtev, računajući od ukupnog broja zasađenih sadnica i da su sadnice zdravstveno i sortno ispravne;

– da u slučaju sorte koja je upisana u Registar zaštićenih biljnih sorti u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo oplemenjivača biljnih sorti ima ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača sorte za korišćenje reprodukcionog materijala te sorte.