Evo zašto gajiti uljanu repicu
Uljana repica se gaji prvenstveno za proizvodnju semena koje sadrži 40-48 odsto ulja i 18-25 odsto belančevina. Ulje uljane repice, koje je bez eruka kiseline, idealno je i kao jestivo ulje i kao biogorivo, što su dva dominantna tržišta biljnih ulja i što je razlog konstantnog povećanja tražnje za ovim uljem, kao sirovinom za različite grane prehrabene i prerađivačke industrije. Pored relativno visoke i stabilne cene, poslednjih godina, a što je verovatno i presudan faktor u odluci proizvođača da na svojim njivama zaseju uljanu repicu, ova biljna vrsta ima još niz osobina koje potenciraju njenu proizvodnju.
Ozimost
Među najvažnijim osobinama je ozimost, odnosno postojanje sortimenta i ozime i jare forme. Ozime forme, koje se seju krajem avgusta i u septembru, imaju dužu vegetaciju i skladniji rast i razviće. Takav usev je u proleće dobro razvijen i ukorenjen, a samim tim manje osetljiv na sušu i korove. Prednost gajenja uljane repice je i što završava vegetaciju pre letnje suše. Takav usev daje više i stabilnije prinose u našim promenljivim agroekološkim uslovima za ratarsku proizvodnju…
Uskoredna setva, dominatni način proizvodnje uljane repice, omogućuje joj dobru konkurentnost prema korovima, posebno u prolećnom periodu, kad ona već vrlo rano ulazi u fazu intenzivnog porasta, grana se i pokriva čitavu površinu parcele. Pri tome je potrebno naglasiti da je repica osetljiva na korove u nicanju, u jesen do sklapanja redova, s tim da letnje-jesenji korovi izmrzavaju tokom zime. Pri izboru herbicida neophodno je konsultovati se sa stručnjacima iz ove oblasti, kako se proizvodnja repice ne bi pogrešnim izborom dovela iz relativno lako rešivog u ozbiljniji problem…
Dobar predusev
Uljana repica spada u veoma dobre preduseve za većinu drugih ratarskih i povrtarskih vrsta. Ona ostavlja zemljište čisto od korova i rano se uklanja s parcele zahvaljujući čemu omogućava blagovremenu pripremu zemljišta i preciznu setvu narednog useva. Takođe, poboljšava strukturu i plodnost zemljišta, jer se pri obradi unose njeni žetveni ostaci s veoma povoljnim odnosom ugljenika i azota (C/N). Od glukozinolata iz žetvenih osatataka nastaju toksični produkti za insekte, nematode i gljive, tako da repica ima i fitosanitarni efekat na zemljište.
Zbog intenzivnog đubrenja repice azotom, nakon nje ostaje veća količina azota koju koristi naredni usev, što nije zanemarivo prilikom obračuna rentabilnosti kompletne, višegodišnje proizvodnje na određenoj parceli…
Sortiment
Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu za setvu u vegetacionoj sezoni 2016/2017. u ponudi ima sorte koje su namenjene i za konvencionalni i organski tip proizvodnje. Sorte Zlatna i Slavica su u prethodnim godinama ostvarile odlične rezultate, visok prinos i semena i ulja vrhunskog kvaliteta. Adaptirane su na naše uslove proizvodnje i otporne prema promenljivim uslovima i dugim toplim periodima u jesen, tako da ne prelaze iz vegetativne u generativnu fazu pre zime, nema pojave stabla koje izaziva opadanje otpornosti prema niskim temperaturama. Intenzivnim porastom u proleće, ranim i ujednačenim cvetanjem ostaje dovoljno vremena da se formira i dobro nalije zrno. Pravilnim i blagovremenim prolaskom kroz fenofaze u sazrevanju omogućava se da usev bude spreman za žetvu i realizuje svoj genetski potencijal za prinos i kvalitet pre žetve pšenice. Na taj način se i rentabilnije koriste mehanizacija i drugi resursi u proizvodnji na gazdinstvu.
Dr Ana Marjanović Jeromela
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Prof. dr Jovan Crnobarac
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Ponela i preko pet tona
U prvom delu vegetacije, tokom septembra i oktobra prošle godine, klimatski uslovi su bili veoma povoljni za rast i razvoj biljaka uljane repice. Na mnogim lokalitetima nisu primećeni simptomi bolesti prouzrokovani fitopatogenim gljivama i bakterijama, odnosno procenat pega na lišću izazvan patogenom gljivom Leptosphaeria maculans i bakterijom Xanthomonas campestris se kretao od 0,1 odsto.
Drugi deo vegetacije, mart, april, maj ove godine, bio je sa čestim padavinama uz temperaturne oscilacije. Velike količine padavina zabeležene su u lokalitetima Bačka Palanka, Karavukovo, Odžaci, Novi Sad… Iako su vremenski uslovi pogodovali, nije primećen značajan razvoj bolesti na usevu. Najveći procenat, do pet odsto biljaka sa simptomima lisne pegavosti i rakom stable, primećen je na lokalitetu Senta, a najmanji u Odžacima i Begeču. Bakteriozna plamenjača lista je u najvećem procentu primećena na lokalitetima Karavukovo i Novi Sad – 15 odsto, a najmanje u Molu, Odžacima i Begeču.
Pojava insekata tokom ove proizvodne sezone bila je u okviru proseka. Buvači i repičina lisna osa su se javljali u jesen i tamo gde je postojala potreba za njihovim suzbijanjem uglavnom je bio dovoljan jedan folijarni tretman. U proleće je zabeležena pojava repičinih pipa, ali ne u značajnom obimu. Repičin sjajnik je suzbijen na većim parcelama barem jednim tretmanom insekticidima, a bilo je parcela gde je ovaj tretman ponavljan dva ili tri puta. Pipa i mušica repičine ljuske bile su neznatno prisutne i još uvek ne predstavljaju problem u proizvodnji. Generalno, insekti nisu načinili značajniju štetu.
Iako bolesti i insekti nisu značajno uticali na prinos uljane repice, razlika je bilo kako između lokaliteta, tako i u okviru samog lokaliteta. Tako se na primer u Malom Beogradu prinos kretao oko 2,1 tonu po hektaru, dok je u Kovilju iznosio i preko pet tona po hektaru u proizvodni uslovima.
Razloge za pojavu razlika u prinosima potrebno je tražiti u upotrebi azotnih đubriva. Posebno su vidljive razlike u količini dodatog azota za popravku prirodne plodnosti, zatim u odsustvu padavina (severni Banat), kao i zakorovljenosti pojedinih parcela na nekim lokalitetima (Bačka Topola, Svetozar Miletić).
Dr Petar Mitrović