Portal pametne poljoprivrede

Berba jabuka je počela, a ove godine će, sve su prilike, voćari oboriti sve rekorde u proizvodnji ovog voća. Veliki rod neće uticati na cenu, kažu stručnjaci, pa proizvođači jabuka mogu računati na dobitnu kombinaciju – visok prinos i dobre uslove za prodaju.

-Očekuje se ove godine rekordan rod jabuke u Srbiji. Biće to po svemu sudeći preko 370.000 tona – kaže za „Agrosmart“ direktor Departmana za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Zoran Keserović dodajući da se na tako dobar rezultat odrazilo i to što je stigao rod i iz novopodignutih zasada koji su sada u periodu pune rodnosti.

Lane je u Srbiji ubrano oko 350.000 tona jabuke, podseća naš sagovornik uz ocenu da se podizanje novih voćnjaka pokazalo isplativim. Površine pod ovim voćem stalno rastu pa je u Srbiji 2012. godine bilo  23.737 hektara, a sada imamo i preko 25.000 hektara.

Za izvoz 130.000 tona

 Po rečima profesora Keserovića ove godine srpski proizvođači jabuke imaće bolje pozicije i na inostranom tržištu i biće ostvaren veliki rast u izvozu.

-Recimo, 2006. godine smo izvozili 36.000 tona jabuka, a sada svetu prodajemo više od 120.000 tona, pa i 130.000 tona ovog voća. Uglavnom jabuka ide na tržište Ruske Federacije ali polako se otvaraju i druga tržišta, poput skandinavskog ili engleskog. Tamo kupci traže sitnije plodove, kalibra 67 ili 68 milimetara, i mi možemo udovoljiti tim uslovima – kaže on.

Keserović napominje da su naši proizvođači dobro uradili strukturu sortimenta i nisu napravili grešku kao, recimo Poljska, gde su se pretežno dizale plantaže „ajdareda“. Za razliku od poljskih, naši su se voćari dobro pripremili i za rusko tržište i za tržišta drugih zemalja. Spremni su, veli ovaj stručnjak, i za tržište Afrike na kojem se dosta traže slatke jabuke. Dodaje da u izvoz jabuka ide po dobroj ceni i da proizvođači nemaju razloga da budu nezadovoljni, bilo da prodaju robu na domaćem ili stranom tržištu.

-Izvozna cena se kreće oko 60 i 65 evrocenti za jabuku upakovanu u kartonsku ambalažu. Većina naših proizvođača primenjuje „global gep“ standard i oni moraju da dobiju sertifikat da bi mogli da izvoze tako da poštuju karencu i izbor preparata prilikom zaštite. Dakle, kada je kvalitet i bezbednost ovog proizvoda u pitanju – sve je na vrhunskom nivou. Dobro bi bilo da počne da se prmenjuje integralna proizvodnja jabuka, kao nešto što je iznad „global gepa“ ali to je pitanje koje je potrebno zakonski regulisati. Potrebno je i da se proizvođači udruže i primene taj koncept kao što je agrosistem u Južnom Tirolu. To je dugotrajniji proces ali se ide ka njemu – naglašava Keserović.

Sagovornik „Agrosmarta“ napominje da je ova godina bila dosta teška za proizvodnju sa stanovišta zaštite jer je bilo puno padavina. Međuitim, većina proizvođača jabuke je uspela da se izbori sa prouzrokovačima bolesti i štetočina i pojavom rđaste prevlake tako da je kvalitet poldova izuzetno dobar, naročito u voćnjacima sa protivgradnim mrežama i navodnjavanjem. Čak i tamo gde nije blo navodnjavanja, kvalitet plodova je dosta dobar, ako je urađeno hemijsko proređivanje plodova, veli Keserović.

Ove godine se očekuje malo ranija berba, a voćarima idu na ruku temperature u toku dana i noći, veli on. Noći su sada hladnije, a to je važno za postizanje arome i boje kod plodova tako da su ove godine plodovi jabuke dobro obojeni – bolje nego lane i prethodnih godina.

U vojvođanskim voćnjacima već je obrana „gala“, a priprema se berba „jonagolda“, „zlatnog“ i „crvenog delišesa“.  

Berićet u svim voćnjacima

U 2016. godini imaćemo odličan i ukupan rod voća. Prema rečima profesora Keserovića može se očekivati ponovljen rekord iz 2013. godine kada smo proizveli 1,53 milion tona. Sada se očekuje rod  između 1,4 i 1,5 milion tona.

-Ove godine dobro je rodila šljiva. Kada je o cenama reč, proizvođači koji su primenili dobru tehnologiju i imali dobar prinos su veoma zadovoljni. Jedino kod cene kupine, nekih sorti breskve i šljive koja je dosta rodila, cena je niska. Na velikim plantažama najveći su troškovi berbe ali ko ima tresače postiže i nižu „cenu koštanja“. U tom slučaju, ostvaruje se značajna ušteda u proizvodnji, pa se sa cenom od 20 ili 25 dinara po kilogramu šljive ili oko 35 dinara za višnju, proizvođači uklapaju – kaže Keserović. 

S. Gluščević