Mlaćenje praznim subvencijama
Agrarnu politiku nemaju, ali zato imaju odličnu mustru za mlaćenje prazne slame i kupovinu vremena. Kad nisu znale i ne znaju šta će i kada god treba da se povuče neki nepopularan potez, sve Vlade Srbije i ama baš svi ministri pozivali su se na MMF, EU ili ko zna već koju međunarodnu ili kvazimeđunardnu instituciju.
Sledeći ove svetle primere novi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uhvatio se za Svetsku banku. S njom će, kako je saopšteno iz Vlade, on da napravi analizu koja će pokazati da li su subvencije dale rezultate pa će na osnovu toga davati subvencije sledeće i sledećeih godina. Divno. Milina jedna. Pa valjda Svetska banka zna kako se rade analize i valjda neće oni izneti pogrešne nalaze. Na svaku kritiku dobićemo dogovor da valjda SB bolje zna od nas kritičara. To je u redu.
Jedino neka Nedimović odgovori na tri prosta pitanja. Prvo je – u kojoj je to državi subvencije analizirala i određivala Svetska banka i koja je država razvila poljoprivredu na osnovu toga? Drugo, da da odgovor, ako su te analize tako odlučujuće, zašto se Svetske banke nisu setili barem ministri poljoprivrede – naprednjaci poput Gorana Kneževića ili Dragana Glamočića i to onda kada su smanjivali prethodna davanja paorima za tri puta. Na osnovu čega su premije ukidali? Na kraju, u kojoj to državi seljaci imaju manje subvecije od ovih naših? Ovo treće je i najvažnije.
Umesto da kaže da je sramota da srpski seljaci dobijaju samo 35 evra po hektaru dok oni u Hrvatskoj imaju i 800 evra po hektaru ako, na primer, seju šećernu repu, Nedimović glumi marionetu Svetske banke. Namerno je upotrebljen izraz glumi, jer je Svetska banka samo paravan za činjenicu da Nedimović i Aleksandar Vučić nemaju nameru da povećaju direktna davanja po hektaru za narednu godinu. To jest, nemaju nameru da daju srpskim seljacima sve ono što imaju svi seljaci u okruženju od Grčke i Makedonije do Mađarske, Hrvatske ili Slovačke. Umesto toga, imamo malaćnje prazne slame.
Ma ljudi moji, nema te proizvodnje u poljoprivredi koju će učiniti konkurentnom subvencija od 35 evra. Ta sića niti šta može da doprinese niti šta da upropasti. Ako se u analizi Svetske banke i pokaže da je neka proizvodnja bolja od druge, a hoće jer svaki diletant zna da se na voću, povrću ili ratarenju nikako ne može isto zaraditi, onda to nema nikakve veze sa subvencijiom države veće ko zna s čim. Da li je moguće da neko veruje da su blesavi oni koji svojim seljacima daju od 300 do 500 evra po hektaru? Šta njima kaže Svetska banka? I da li je oni slušaju?
Ruku na srce, možda Nedimović uopšte ne misli na davanja po hektaru, već na priču o investicijama u prerađivačku industriju. To je verovatnije jer njega Vučić i nije postavio zbog seljaka već zbog “Tenisa” i sličnih igrača. Ali ako je i tako i tu smo priču već slušali i to od prvih ministara posle dvehiljadite pa nadalje. Svi su pričali kako je bolje da se paorima daju subvecije za sušare, mlekare, skladišta… Svi pričali, svi planirali, svi pare davali, a rezultat – takav da se morao pojaviti Nedimović da staru priču ponudi ko novu.
Apsolutno se slažem da subvecije treba davati za projekte i za sve ono što su tvrdili svi prethodni ministri, od Ivane Dulić Marković pa nadalje, ali ima jedam sitan detalj za koje niko nije imao rešenje, a to je problem kome ćete davati pare za investicije – paorima zadrugarima, kooperativama, investitorima, tajkunima, Zoranu Živkoviću za vinograde…? Zadruga nema, kooperative ne postoje, bogati seljaci s onim siromašnijima da se udružuju neće… Pa ko će investirati i u šta, a da koristi imaju svi ili većina poljoprivrednika?
Nedimović je izgleda zaboravio, ali agrarna politika se vodi da bi većina poljoprivrednika imala koristi, a ne njih stotinak. Zbog toga je ona i veoma komplikovana i skupa. Ako bi se u obzir uzimali samo kruti ekonomsko-bankarski kiterijumi, onda bi se lako došlo do računa da Vojvodinu i Srbiju treba podeliti na deset poseda jer će analiza Svetske banke pokazati da je bolje da imate 10 gazdinatsva u državi nego pola milioona. Nema te analiza koja će pobiti da se jeftinije i više proizvodi ako imate prosečan posed od 350.000 hektara nego 3,5 hektara. Ali nije to poenta.
Treba prvo videti šta na svetskoj pijaci fali, a šta bi smo mi mogli da proizvodimo i da prodajemo po konkurentnim cenama, zatim formirati zadruge pa da zadrugari traže koji su im prerađivački kapaciteti potrebni… To neka uradi Svetska banka, a šta je dalo rezultat uz subvencije od 35 evra možemo i samo da preračunamo.
Milovan Lukić