Malešević: Ne nedeklarisanom semenu
Kreće setva pšenice, a sve planirane površine trebalo bi da budu zasejane od 5. do 25. oktobra, poručuju stručnjaci. Pri tome je, vele, neophodno voditi računa o zahtevima sorte za rokovima setve. I ove jeseni, međutim, postoji bojazan da će dobar deo površina biti zasejan nedeklarisanim semenom što postaje sve veći i veći problem i zbog čega Srbija polako ali sigurno gubi rejting ozbiljnog proizvođača kvalitetnog hlebnog žita. Pad učešća kvalitetnih sorti u strukturi sortimenta je više nego očigledan, ukazuju stručnjaci.
-Pokazalo se da je upotreba nedeklarisanog semena u porastu, što je zabrinjavajuće. Proizvođači pšenice u našoj zemlji pokazali su da mogu da postignu fantastične prinose, čak mnogo bolje nego farmeri na Zapadu. I u minuloj proizvodnoj godini, u kojoj smo imali povoljne vremenske uslove na kraju vegetacionog perioda, ostvarili smo dobre prinose i zapažene rezultate, pre svega sa domaćim sortama. Nažalost, stižu nam kritike iz inostranstva da kvalitet našeg hlebnog zrna nije zadovoljavajući. To nije dobro. Ima mesta da se popravi sortiment i ratari treba da se okrenu sortama boljeg kvaliteta – ističe jedan od najboljih stručnjaka za strna žita u regionu prof. dr Miroslav Malešević.
Na pitanje koliko ćemo ove jeseni zasejati hlebnog žita on kaže da očekuje da će površine za narednu sezonu biti smanjene u odnosu na lanjske ali da ipak neće biti ispod 500.000 hektara. Jer, u tom slučaju ne bi bio održiv plodored. Za normalnu smenu vodećih ratarskih kultura, neophodno je da imamo toliko posejane pšenice i još stotinak hiljada hektara pod drugim strnim žitima, kaže Malešević.
On napominje da se kvalitet zrna i kod najboljih sorti ne može ostvariti bez pune agrotehnike. Pod tim se naročito podrazumeva optimalna mineralna ishrana, kvalitetno seme, blagovremena i kvalitetna setva i preventivna i kompletna zaštita useva od bolesti, štetočina i korova…
-Mineralna ishrana pšenice počinje sa osnovnim đubrenjem. Primenom azota, fosfora i kalijuma u jesen, pre osnovne obrade, omogućuje se nesmetani predzimski razvoj useva, njegovo uspešno prezimljavanje i bolji start u prolećnom delu vegetacije. Kontrola plodnosti zemljišta, to jeste agrohemijske analize su najbolji način za utvrđivanje optimalnih količina hranljivih elemenata – kaže Malešević. – Za ovu jesen treba imati na umu da je visokim prinosima kukuruza iz zemljišta izneto skoro 250 kilograma azota po hektaru, a prinosom soje (4-5 t/ha) izneto je preko 300 kilograma azota po hektaru. Veliki deficit ostaje i iza suncokreta. Zbog toga je nužno da se pre osnovne obrade unese barem 60 kilograma azota po hektaru i 40-60 kilograma fosfora po hektaru, u zavisnosti od analize zemljišta. Unošenje kalijuma može da se kreće od nula do 60 kilograma po hektaru, što takođe zavisi od plodnosti zemljišta.
Šta je s pravilnikom o kvalitetu?
Osvrćući se na to što se u Srbiji još uvek ne koristi pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetu, o čemu se već godinama govori, Malešević se dotiče i trenda okretanja ratara ka stranim sortama.
-Veliki je pritisak zastupnika firmi koje održavaju te sorte i koje ih šire jer, analizirajući strani sortiment, moglo se videti da svaka godina donosi neku drugu sortu u prvi plan. Postoji grupa proizvođača pšenice koja to prati i tu možda ima i pomodarstva. Imamo domaće sorte koje nemaju nikakvu zamerku, kakve nema nijedna zapadna kompanija – naglašava Malešević.
On kaže da je ministarstvu, novoj administraciji, predočeno kako da se napravi pravilnik. Prvi korak je sortna lista, što znači da se da objektivna ocena kvaliteta i da se na osnovu te ocene rangiraju sorte po tehnološkom kvaltetu. Sledeći korak je podsticaj države. Dakle, oni koji se opredele za te sorte trebalo bi da dobiju veći podsticaj. Treće je, veli Malešević, da otkupljivači, među njima i Robne rezerve daju svoj doprinos tome tako što će znati da cene i daju adekvatnu vrednost kvalitetnom zrnu.
S. G.