Portal pametne poljoprivrede

ganizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomoći će Srbiji u izvozu žitarica i uljarica na tržišta na kojima još ne posluje, poput Kine i Egipta.

Ovakav preambiciozni projekat nedavno je najavio Miloš Milovanović, konsultant FAO. On je rekao da ta organizacija zajedno sa EBRD ovih dana pokreće projekat promocije izvoza žitarica i uljarica iz Srbije i da će prvi korak biti pomoć u pribavljanju fitosanitarnih uverenja za izvoz na tržišta na kojima naša roba još nije prisutna.

– Recimo, za izvoz pšenice na egipatsko tržište ili kukuruza u Kinu. Mi to sada ne možemo i više je reč o administrativnim preprekama, koje bi trebalo prevazići. One su deo standardne procedure koju je potrebno sprovesti kako bi Srbija izvozila na tržište Egipta koji je veliki uvoznik pšenice a to tržište ima 83 miliona potrošača – rekao je Milovanović za portal „Agrosmart”. 

Nedimović: Nije važan samo kvantitet

Ako se igde pravi dodatna vrednost u poljoprivredi i za državu to je u sektoru mlinarstva i pekarstva i to je ono na šta treba da budemo ponosni i šta treba da razvijamo, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede prilikom otvaranja Prvog sajma mlinarstva i pekarstva u Novom Sadu. On je naglasio da je svega 20 odsto semena žita uključeno u sistem koji ima visokoproteinsku vrednost a da je sve ostalo na nekoj drugoj strani.– Moramo da povedemo računa da taj procenat stalno povećavamo kako bismo imali veći kvalitet i kako bismo bili što konkurentniji na tržištu – istakao je Nedimović. On je poručio da nije važno samo proizvesti što veću količinu, već kvalitet kako bismo mogli da budemo konkurentni na tržištu i to je ono na čemu će država pomagati. Država će, takođe, pomagati i u otvaranju nekih novih tržišta, jer poslednjih dana ima razgovora o tržištima koja do sada nisu bila u planu u oblasti žitarica, prenosi Tanjug

Ako se zna da poslednjih godina imamo sve veće probleme sa kvalitetom pšenice i da čak i u regionu gubimo trku sa konkurencijom kao i rejting dobrog proizvođača, najave o osvajanju afričkog tržišta u ovom trenutku za Srbiju su, tvrde analitičari, nemoguća misija. 

– To je iluzija. Egipat kao i većina afričkih država ima rigorozne uvozne standarde i mi te uslove, bar trenutno, ne možemo da ispunimo. Srbija nema pšenicu kakvu oni traže. Ali, dobro, neka se potrude. Možda će to doprineti da se izoštre kriterijumi na domaćem tržištu i naterati državu da se, konačno, pozabavi ovim pitanjem – kaže za „Politiku”, profesor Miroslav Malešević, jedan od vodećih stručnjaka za strna žita koji je, pre samo nekoliko dana, javno pozvao ratare u Srbiji da prekinu sa praksom setve nedeklarisanog semena jer je, sluti, pitanje vremena kada će nam takva praksa doći glave. 

– Na našim njivama je 60 odsto nedeklarisanog semena. Ako se ovako nastavi mogle bi da se pojave određene bolesti koje se prenose semenom. Svake godine to može da bukne. Tako bismo lako mogli da postanemo zavisnici od uvoza – upozorava naš sagovornik.

Država, kaže, konačno mora da se opredeli hoće li da proizvodi pšenicu dobrog kvaliteta, kakva se u svetu traži, ili nekvalitetne i stočne. To lako može da se uradi donošenjem pravilnika o razvrstavanju sorti pšenice po kvalitetu koji se već godinama najavljuje. Ali i podsticajnim merama za gajenje sorti (koja je nosilac kvaliteta) koje imaju izvozni potencijal.

– Sve države u okruženju, Mađarska, Rumunija, Bugarska, imaju takve pravilnike. Da bismo zadovoljili kriterijume ne samo Egipta već i naših suseda iz CEFT-a regiona to je prvo što moramo da uradimo. Mi sada nemamo ni skladištara ni mlinsko-pekarsku firmu koja može da garantuje kvalitet koji traže te zemljama koje se pominju – ističe naš sagovornik.

U poslednjih deset godina zastupljenost kvalitetnih sorti pšenice na zasejanim površinama pala je za više od 40 odsto. Malešević kaže da je to drastičan pad i da nijedan ministar poljoprivrede, od toliko njih koji su se smenjivali, nije hteo da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

O tome je počelo da se razmišlja tek kada su počeli da nam se vraćaju kontingenti pšenice i brašna, kada smo počeli da gubimo inostrane kupce i kada je našoj pšenici na svetskom i evropskom tržištu počela da pada cena.  

Vojvodina, Mačva, Stig, Pomoravlje… i druge regije koje pripadaju Panonskoj niziji imaju sve preduslove za proizvodnju visokokvalitetne pšenice.

– Ako je Mađarska izvoznik kvalitetne pšenice za Evropsku uniju i polako zauzima naše, već izgubljeno tržišno mesto u Bosni i Hercegovini, ali i u drugim državama onda je logično da bar Vojvodina i Mačva mogu da proizvedu isto tako dobru, ako ne i bolju pšenicu – smatra naš sagovornik. Kako napominje postoje interesne grupe kojima ne idu u prilog promene pravila u ovoj oblasti. To su domaće firme, zastupnici inostranih sorti koje su lošeg ili osrednjeg kvaliteta. Ali i otkupljivači koji razvrstaju pšenicu i kvalitetniju prodaju po višim cenama u inostranstvu dok proizvođači nemaju nikakve koristi od toga. 

Na pitanje kakav je hleb koji se pravi od takvog brašna kaže da od lošije pšenice možete da napravite solidan hleb ali uz dodatak velike količine aditiva.

– Ono što mi jedemo je osrednji kvalitet, nikako vrhunski kakav možemo da napravimo – kaže Malešević.

(Politika)