Porodiljsko odsustvo stiže i na selo
On objašnjava da će porodiljska naknada vlasnicama gazdinstava biti veliki iskorak i nešto što bi trebalo da promeni ne samo kvalitet života žena na selu, već i odnos prema njima.
– Ovo je jasna poruka. Neka žena bude vlasnik gazdinstva i od države će dobiti porodiljsku nadoknadu. Među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, ima 17 odsto žena – rekao je Vulin.
Istraživanje “Sekonsa” pokazalo je da su žene vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava, a da 84 odsto njih ne poseduje zemlju. Penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuje njih 93 odsto, a 17 odsto nema ni zdravstveno osiguranje. Razlog je najčešće taj što nemaju svoj novac. Isto istraživanje pokazalo je da čak 74 odsto seoskih žena ima status pomažućeg člana domaćinstva, što znači da su angažovane u porodičnom poslu, ali nisu plaćene za taj rad. U sezoni poljoprivrednih radova, 65 odsto žena radi duže od propisanog punog radno vremena, bez dana odmora.
Direktorka Pokrajinskog zavod za ravnopravnost polova Diana Milović ocenjuje da bi porodiljska nadoknada vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava doprinela drugačijem položaju žena na selu.
– Žene na selu su sada zaista nevidljiva i nepriznata radna snaga, mada mnogo rade i doprinose domaćinstvu. Očekujem da zakon o finansijskoj podršci porodicama uvrsti žene sa sela u mogućnost korišćenja porodiljske nadoknade, ali sa njima se mora raditi. Upravo zbog toga, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova planira da edukuje seoske žene i ukaže im na mnoštvo prava koje im društvo daje, a za koje mnoge od njih čak i ne znaju. Svakako da bi ova mogućnost za seoske žene promenila i odnos prema njima na taj način što bi se i same više borile za ekonomsku samostalnost, odnosno da budu vlasnice gazdinstava i ne pristaju da to po pravilu budu samo muškarci – kaže Diana Milović.
Ne postoji podatak koliko žena na selu vodi biznis, ali smatra se da bi brojke bile daleko veće ukoliko bi praksa jednakog pristupa imovini zaživela u Srbiji, odnosno kada bi žene bile vlasnice gazdinstava. Jer, imovina koju bi imale na sebi omogućila bi im da dolaze do povoljnih kredita i uvećavaju i poljoprivredne prinose i prihode, a samim tim budu i korisniji član poljoprivrednog domaćinstva. Kako u Srbiji još uvek vladaju stereotipi o vlasništvu nad stečenom imovinom u braku, nasleđenom imovinom ona je u najvećem broju slučajeva u vlasništvu muškaraca što žene u startu čini hendikepiranim u započinjanju biznisa. Ako ne budu vlasnice gazdinstava, uostalom, neće moći da koriste ni porodiljske nadoknade koje ih izjednačavaju u pravima sa ženama u gradu
Koliko mesečno zarađuju žene na selu?
Tek kada se zakon o finanijskoj podršci porodici nađe na javnoj raspravi biće jasnije kako će se obračunavati naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva ženama koje rade u poljoprivredi, s obzirom na to da one nemaju mesečna primanja. Naime, prema sadašnjem propisu, pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odustva i odsustva sa rada radi nege deteta ostvaruju porodilje zaposlene kod pravnih i fizičkih lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost. Naknada se utvrđuje u visini prosečne osnovne zarade za 12 meseci koja prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, uvećane za minuli rad. Pun iznos naknade zarade, koju isplaćuje država, pripada porodilji pod uslovom da je neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom ostvarivala zaradu.
Kako žene na selu, pa čak i kada su vlasnice gazdinstva, nemaju dokaza o mesečnoj zaradi, ne zna se na koji način će njima bila izračunata nadoknada za porodiljsko odsustvo, ali ona svakao ne bi mogla biti manja od minimalne zarade.
Izvor: Dnevnik