Portal pametne poljoprivrede

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Španije razgovarali su juče u Madridu sa novinarima iz nekoliko redakcija iz Srbije predočivši im mere agrarne politike ove zemlje, način na koji poljoprivrednici  dobijaju pomoć iz nacionalne, odnosno evropske kase, model po kojem se udružuju u zadruge i sistem osiguranja u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Susret je upriličen u okviru šestodnevne posete novinara iz Srbije Španiji, u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu „Agropres“.

Novinari RTS-a, „Agropresa“ i „Agrosmarta“ imali su priliku da od direktora sektora u Ministarstvu poljoprivrede  i njihovih pomoćnika čuju najvažnije činjenice o Zajedničkoj agrarnoj politici, jednoj od naznačajnijih politika Evropske unije, a direktorka Direktorata za biljnu proizvodnju Elena Kores Garsija (Elena M. Cores Garcia) naglasila je će poljoprivrednici ove zemlje moći godišnje do 2020. godine da računaju na 4,85 milijardi evra.

Ona je iznela podatke da je prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Španiji 24 hektara, naspram 15 hektara, koliko je u EU, da je od 12 miliona faremera u Evropskoj uniji  u ovoj zemlji 0,9 miliona, te da španska poljoprivreda u ukupnom bruto domaćem proizvodu učestvuje sa 5,2 odsto.

Objašnjavajući model po kojem španska poljoprivreda funkcioniše u okviru Zajedničke poljoprivredne politike definisana za period od 2014. do 2020. godine, Elena Kores Garsija navela je da podršku iz budžeta dobijaju samo oni koji se aktivno bave poljoprivredom, te da je u sistemu subvencionisanja u Španiji definisano 50 regiona podeljenih prema administrativnim parametrima.

Kako je kazala, subvencije se daju po hektaru, a iznosi su različiti jer je struktura podsticaja složena i zavisi od niza faktora. Kao primer navela je da se za hektar pod maslinama može dobiti do 500 evra godišnje, da se površine koje se ne navodnjavaju subvencionišu sa 200 evra po hektaru, a da proizvođač koji navodnjava njive dobija znatno više od 200 evra.

Osigurali poljoprivredu za 12 milijardi evra 

Španski poljoprivrednici u velikom broju osiguravaju svoju proizvodnju, a koliko njihova država tome pridaje značaja najbolje govori to što je ovu oblast uredila još 1978. godine, usvojivši zakon o osiguranju u poljoprivredi, koji je bio jedan od prvih zakona po uspostavljanju  demokratije u ovoj zemlji. Kako nam je kazala zamenica direktora Direkcije za politiku osiguranja u poljoprivredi Silvija Krespo (Silvia Crespo) u 2015. godini potpisano je 441.06 polisa, a ukupno je osiguranje španske poljoprivrede vredelo 12 milijardi evra. Osiguranje je dobrovoljno, a uzima ga oko pola miliona poljoprivrednika, odnosno više od polovine. Država pokriva troškove štete kada se desi katastrofa, a ukoliko je šteta manja od 20 odsto štetu snose sami proizvođači. U ostalim slučajevima naknada se dobija od osiguranja.

Španska vlada podstiče osiguranje u poljoprivredi i to podjednako za biljnu i životinjsku proizvodnju. Za tu namenu iz agrarnog budžeta godišnje se izdvaja  250 miliona evra. U strukturi osiguranja postoji privatni i društveni deo, što znači da ga delom plaća poljoprivredni proizvođač, a delom Ministarstvo poljoprivrede i lokalna samouprava.

Jako zadrugarstvo

Razgovarajući i sa zvaničnicima španske vlade i sa brojnim poljoprivrednicima i vlasnicima preduzeća čije su farme obišli u minulih šest dana, novinari iz Srbije stekli su utisak da poljoprivreda ove zemlje ne bi bila tako uspešna da svest o značaju udruživanja u zadruge nije na veoma visokom nivou. Zadružni sistem za Španiju je izuzetno važan, predočio nam je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije Klemente Mata Tapija (Clemente Mata Tapia).  U ovoj zemlji je većina poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje. Država je napravila strategiju za udruživanje poljoprivrednika, na osnovu nacionalnog plana razvoja ruralnog sektora i dekreta o nacionalnoj pomoći oblasti poljoprivrede. Poljoprivrednici se podstiču na udruživanje i to tako da njihova delatnost ne bude usmerena samo ka proizvodnji već i komercijalizaciji, to jest prodaji proiozvoda. Kao veoma efikasan način pomoći i podstreka udruživanju pokazao se model poreskih olakšica za članove zadruga.

Kako je izneo Tapija, u ukupnom izvozu poljoprivrednih proizvoda iz Španije zadruge učestvuju sa 15 odsto, a 31 odsto ukupnog broja zadruga prodaje svoje proizvode na svetskom tržištu. Od svih zadrugara, najefikasniji su voćari i povrtari koji ostvaruju 25,4 odsto ukupnih prihoda zadruga, a drugi po prihodu su dobavljači opreme i materijala za članove zadruge sa 13,3 odsto.

-Sva pomoć koja ka zadružnom sektoru ide iz državne kase zahteva odobrenje EU. Postoje manji fondovi i ta pomoć vredna oko 3,5 miliona evra namenjena je udruživanju manjih i srednjih zadruga, međutim, najveća podrška dolazi iz većih programa. Pomoć velikim kooperativama obezbeđena je iz programa koji se finansira iz državnog plana i kombinacija je FEDER (Evropski fond za regionalni razvoj) i lokalnih fondova. Vredna je 250 miliona evra za period od 2014. do 2020 – objasnio je Tapija.

Pored Madrida novinari iz Srbije posetili su Sevilju, Kordobu, Almeriju i Mursiju. Opšti utisak svih učesnika ovog studijskog putovanja je da je Španija uprkos brojnim preprekama u pogledu klime i zemljišta uspela da se pozicionira kao jak svetski igrač u oblasti poljoprivredne proizvodnje i prerade, ali i da iskorsiti maksimalno pogodnosti članstva u EU. 

S. Gluščević