Portal pametne poljoprivrede

Kada poljoprivrednik uzme u zakup prodajni prostor u vlasništvu države na pedeset godina, to govori o najmanje dve stvari – da je njegova proizvodnja predvidiva i strateški osmišljena i da ga država vidi kao ozbiljnog partnera. Naravno, i o tome da je reč o uređenom sistemu u kojem može da se razmišlja i ide ne korak unapred, već vizionarski, onako kako zahteva preduzetništvo da bi bilo uspešno.

Nažalost, ovo nije slučaj u Srbiji, već u Evropskoj uniji, u Španiji. Njenu najveću veletržnicu – madridski “Merkamadrid” pre par dana, u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, posetili su novinari “Agrosmarta”.

Utisak da na pijaci koja je grad za sebe, na kojoj radi 8.000 ljudi, a svakoga dana pazari oko 25.000 kupaca, sve funkcioniše savršeno, potisnulo je razočarenje što poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na njoj nema. Jer, uverili smo se, naše voće i povrće ovde ne bi imalo premca s obzirom na ukus i kvalitet, a prodavalo bi se po cenama višestruko višim nego na srpskim pijacama i u radnjama.

Kako nam rekoše u upravi „Merkamadrida“, to ne bi bilo neizvodljivo jer je dovoljno da proizvođači i trgovci iz Srbije sklope posao sa nekom od 800 firmi prisutnih na madridskoj veletržnici. I bilo je, čusmo, izvoznih poduhvata naših voćara pre par godina kada je iz Srbije na „Merkamadrid“ dolazila šljiva, a potom se prodavala po španskim ostrvima za deset evra kilogram. Dakle, izvodljivo je, a da su kojim slučajem na madridske tezge dospele maline,  prodavale bi se i po osam evra i više, borovnice bi išle i do 16, a kupine po 14 evra. Ali…

Pijaca za 12 miliona ljudi

„Merkamadrid“ je javno preduzeće, 48 odsto udela u vlasništvu pripada pijaci, odnosno ministarstvima poljoprivrede i finansija, a 52 odsto pripda Gradu Madridu. Do ove veletržnice, na kojoj se prodaje riba, meso, voće i povrće, svakoga dana dođe 800 kamiona, ima ogromne pomoćne hale za distribuciju i pakovanje, rashladne prostorije… Dobro je infrastrukturno povezana sa susednim provincijma pa snabdeva čak 12 miliona stanovnika Madrida i okolnih regija.

Kamioni stižu oko ponoći, oko dva sata ujutru se namešta roba na tezge, u pola pet se otvara ribarnica i tada na pijaci sve vrvi, kao u sred velegrada. Cene su stvar dogovora, nisu nigde istaknute, utvrđuju se na dnevnom nivou, tačnije – cenkanjem. Kod ribe, u sedam sati ujutru sve je već privedeno kraju, restorani i radnje su se do tada snabdeli, a ono što je od robe ostalo prodaje se jeftinije. Kod voća i povrća nije tako, te cene se drže do kraja pijačnog dana.

Izlagači plaćaju zakup, tezge se izdaju na najviše pet decenija, a kirija se koristi za održavanje, čistoću i ostale potrebe zajedničkog prostora. I zaista, sve je čisto i uredno, po najvišim standardima, a interesantno, na ribljoj pijaci, koja je uz tokijsku najveća na svetu sa asortimanom od više od 350 različitih riba i morskih plodova, nema jakog mirisa, gotovo da se i ne oseti jer su ventilacija i hlađenje na najvišem nivou. Svaki zakupac uređuje štand o svom trošku, a za bezbednost se brine veterinarska inspekcija koja nije u nadležnosti preduzeća Merkamadrid.

Maline kao suvo zlato

Na „Merkamadridu“ razgovarali smo sa Andresom Alvaresom, mladim poljoprivrednikom i trgovcem iz Ekstremadure koji, zajedno sa sestrom, nastavlja s uspehom posao koji je ovde započeo njihov otac, zajupivši tezge na 33 godine. Na imanju Alvaresovih, nadomak Portugala, uzgajaju se maline, jagode i trešnje, a ova familija izveštila se i u proizvodnji kestena. Tezge njihove firme Valgren na najvećoj madridskoj pijaci prepune su voća i povrća iz svih delova sveta jer dobar deo robe kupuju pa preprodaju, a s druge strane, voće i povrće koje proizvedu na imanju u Ekstremaduri prodaju na veletržnici, u marketima i izvoze.

-Maline gajimo na dva hektara, delikatan je proizvod pa površina nije velika. Sezona im je od maja do oktobra, a kutija od 150 grama je oko 1,2 evra – ispričao nam je Andres dodajući da je njihova firma razvila različite brendove i da posebnu važnost pridaju ambalaži i marketingu, a to rade u zavisnosti od profila i potreba supermarketa kojima robu prodaju.

Na „Merkamadridu“ posetili smo i glavne dobavljače mesa i mesnih prerađevina za ugostitelje u Madridu i okolnim mestima – Grupu Nortenos. Kako nam je rekao jedan od menadžera kompanije Konstantino Gonzales, iza ovog velikog proizvođača i prerađivača goveđeg mesa su više od dve i po decenije iskustva u pružanju usluga i posvećenosti svakom kupcu.

-Jedan smo od najvećih proizvođača mesa u Španiji, sa proizvodnjom od 2.000 tona na dan. Na farmama u Španiji i Poljskoj imamo 10.000 grla, a meso kupujemo i od drugih ovdašnjih i stranih proizvođača. Jedna od naših pet klanica je u Maroku. Na „Merkamadridu“ imamo centralni štand, a prodajemo meso i prerađevine i u supermarketima u Španiji i Portugaliji, u lancu veleprodaje koji je prisutan svuda po Evropi – kaže Gonzales pokazujući nam moderne i prostrane objekte Grupe Nortenos na „Merkamadridu“ u kojima se meso tranžira, zamrzava, suši…

Kako smo čuli od njega, meso teleta od četiri meseca prodaje se po 7,8 evra kilogram, a govedinu koju uvoze plaćaju oko četiri i po evra.

Inače, kako smo primetili obilazeći mnoge plantaže voća i povrća, mahom po Andaluziji, trgovci u Španiji znaju da skinu dobar sloj kajmaka otkupljujući robu od poljoprivrednika. Otkupne i prodajne cene često se dobrano razlikuju, od plantaže do tezge narastu nekoliko puta. U Španiji, kao i u drugim EU zemljama, jako je osetljivo pitanje slobode tržišta, pa Agencija za hranu u ovoj zemlji AICA (Information Agency and Food Control), zadužena i za praćenje marži, ne interveniše ako se trgovci drže podnošljivih marži. Uglavnom,  Agencija ima pravo da sankcioniše one koji su zloupotrebili tržišnu poziciju i odredili jako visoke marže, ako za to ima potrebe.

Veletržnica poput „Merkamadrida“ u Španiji je 23. Svima su u vlasničkoj strukturi opština i ministarstva poljoprivrede i finansija. Pijace su ovoj zemlji počele da se razvijaju krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se krenulo sa njihovim izmeštanjem iz gradova zbog logistike, bezbednosti hrane…

S. Gluščević