Portal pametne poljoprivrede

U izradi nacionalnog budžeta za 2017. godinu, sve su prilike, koplja će se lomiti na poljoprivredi i to na stočarstvu. Prema informacijama “Agrosmarta” problem je premiranje proizvodnje kravljeg mleka jer, kako smo nezvanično saznali, Svetska banka vrši snažan pritisak ka ministarstvima finansija i poljoprivrede da se prekine sa davanjem sedam dinara po litru farmerima. Kako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović više puta rekao u poslednje vreme, Svetska banka trenutno radi na predlogu agrarnog budžeta za 2017, a prema još nepotvrđenim informacijama koje smo dobili od upućenih u dešavanja oko izrade paorske kase za narednu godinu, insistiraće se upravo na ukidanju premija za sirovo mleko.

-Namera Ministarstva poljoprivrede je da u 2017. godini nastavi sa politikom podsticanja u stočarstvu, kazao je ministar Branislav Nedimović pre par dana u parlamentu, gde je zajedno sa premijerom i ostalim ministrima odgovarao na pitanja poslanika, dodavši da se sada zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama radi analiza mera koje su bile implementirane od 2014. do 2016. Međutim, nije precizirao kakva će biti buduća politika pomoći ovoj grani poljoprivrede i na koji će način država pomagati stočarima.

Podsetimo, već par godina se govori o tome kako Srbija mora da uskladi agrarnu politiku sa Evropskom unijom, pa je lane čak stigla potvrda iz Ministarstva poljoprivrede da će premije za mleko biti ukinute, međutim, one su u budžetu za ovu godinu ipak ostale.

Ako dođe do smanjenja ili ukidanja premija za mleko, farmeri u Srbiji svakako će se naći u teškoj situaciji.

Pogubno za većinu farmera

-Takav pritisak bio je i prošle godine. Ako bi se ukinule premije, u ovakvoj situaciji to bi bilo pogubno za kompletno stočarstvo Srbije. Premija je linija granice održivosti domaćinstava koja se bave mlekarskom proizvodnjom, ona je sačuvala ovo malo proizvodnje mleka u Srbiji – naglašava u razgovoru za “Agrosmart” predsednik Udruženja mlekara Mačvanskog okruga Goran Vasić. –  Ako ima uopšte zarade na mleku, to je na delu od premije, inače bez tih sedam dinara po litru, sve bi propalo.

Da se nešto iza brda valja moglo se naslutiti i na nedavno održanom kongresu o mlekarstvu u Beogradu gde se pominjalo da mleko malih farmera najvećim delom ne ispunjava uslove za ekstra klasu.

Osvrćući se na ono što se moglo čuti na kongresu, Vasić ocenjuje da ne pije vode priča koju, kako kaže, forsiraju najveći mlekarski sistemi u zemlji, da premija treba da bude deset dinara po litru ali za ekstra kvalitet.

-Tačne su informacije da veliki deo malih farmera ne ispunjava kriterijum za ekstra klasu. Davanje većih premija (ali samo za ekstra kvalitet) bi bilo manje opterećenje za državni budžet. Ali s druge strane, oni koji su uzimali šakom i kapom od ove zemlje, a to su velike farme koje su nikle kao pečurke posle kiše poslednjih godina,  uzimale bi kajmak. Njima bi u tom slučaju pripao najveći deo novca iz državne kase – veli Vasić.

On ocenjuje da bi sa stanovništa većine stočara u Srbiji bilo opravdano ukidanje premija samo u slučaju da se to nadoknadi većim  regresom po grlu stoke. Ali, po njemu, to je teško izvodljivo i ne bi bilo uštede u budžetu na kojoj, kako se može čuti, insistira Svetska banka. Trebalo bi, veli naš sagovornik, višestruko povećati davanja po grlu, koja sada iznose 25.000 dinara za mlečne krave, da bi se amortizovalo eventualno ukidanje premija po litru mleka, a takva računica ne bi se državi isplatila.

Najveći problem je, napominje Vasić, u tome što mlekare u Srbiji, izuzev par izuzetaka, ne rade ništa na tome da edukuju farmere o kvalitetu i mikrobilogiji, a to je prvenstveno njihov zadatak.

-Mnoge mlekare ne isplaćuju mleko po mikrobiologiji. One su te koje bi trebalo da stimulišu proizvođače da proizvode kvalitetno mleko, a ne država. Nije mi poznato da to negde radi država, mlekare treba time da se bave i da dovedu do toga da se proizvodi mleko visokog kvaliteta. Imam sreće da radim sa jednom od retkih koje to rade, koje se prema kvalitetu odnose strogo i beskompromisno. Ovako, sistematski se guše se mala gazdinstva i dovode do kolapsa – naglašava Vasić dodajući da i proizvođači mleka idu ka mlekarama koje ne isplaćuju sirovinu po mikrobiologiji jer im je tako lakše, trud se očito ne isplati.

-Da bismo imali mikrobiologiju, cela moja familija i svi koji radimo na farmi moramo da za jednu mužu osam puta čučnemo pod kravu, da obavimo to što treba, a svaki put to traje najmanje po dva minuta. Muzemo 70 krava, po dva minuta to je 140 minuta samo za jednu mužu, a imamo ih dve. Da nije mikrobiologije, uštedeli bismo pet sati dnevno, a to je velika stvar. Pa tu našu muku i trud da dođemo do higijenski ispravnog mleka mlekara valjda treba da ceni – kaže Vasić.  

Jedni te isti godinama uzimaju od države

Asocijacija poljoprivrednika, čiji je Udruženja mlekara Mačvanskog okruga član, tražila je svojevremeno da se organiče ukupni iznosi podsticaja koje poljoprivrednicio mogu da dobiju od države.

-Navodili smo kao primer da su samo tri gazdinstva iz džavnog budžeta dobili 1,5 milion evra. Od 2000. godine jedna te ista gazdinstva uzomaju bespovratna sredstva za nabaku opreme i mehanizacije. Otkud to da su samo nekima dostupne informacije o tome? Lako je takvima da sagrade najsavremenije farme i da ulažu u proizvodnju – kaže Goran Vasić.  

S. Gluščević