Jesenje plavo prskanje i krečenje voćaka
U toku vegetacije na skoro svakoj voćnoj vrsti bili su prisutni štetni biološki agensi. I posle berbe oni su i dalje prisutni, a ako im jesen pogoduje (odgovarajuće temperature i dovoljna vlažnost), može doći do pojave infekcije na voćkama, na primer na mestu gde je opao list. Poznato je da patogeni prezimljavaju na kori, u pukotinama kore, rak-ranama, mumificiranim plodovima i na drugim mestima, pa je zaštita stabla potrebna.
Svako prodiranje patogena u drvo voćke neminovno dovodi do slabljenja njene snage, manjeg roda u narednoj vegetaciji i do skraćivanja života voćke kao i dužine eksploatacije zasada. Zaštita koštičavih voćaka u periodu od početka opadanja lišća do precvetavanja (opadanja cvetnih latica) uslov je i osnova uspešne zaštite od glavnih bolesti koštičavog voća. U tome, plavo prskanje (bakarnim preparatima) u periodu od početka opadanja lišća do kretanja vegetacije u proleće predstavlja polaznu i osnovnu meru u zaštiti stabla (grana i grančica) kao osnove prinosa i obezbeđenja dugovečnosti voćnjaka.
Propust nastao izostavljanjem ili nekvalitetnim obavljanjem jesenjeg plavog prskanja koštičavog voća ne može se korigovati u proleće (ako je nastala infekcija). Da ne bi bilo propusta, voćke treba kvalitetno oprskati-okupati ih, da tečnost može da dospe u svaku ranicu i da sklizne do korenovog vrata voćke.
Da bi se to postiglo, obično se preporučuje utrošak od 400 litara tečnosti po metru visine stabla, odnosno 1.200 litara po hektaru za stable visine tri metra. Ako se ne može obezbediti kvalitetno prskanje, zbog vremenskih uslova (vetar) ili starog atomizera (dizne), preporučuju se dva prohoda s polovinom doze preparata (i vode), pri čemu se drugi prohod izvodi iz suprotnog smera u odnosu na prvi, čim se osuši depozit prvog prohoda (otvoreni i zatvoreni krug).
Plavo prskanje koštičavih voćnih vrsta doprinosi uspešnijem suzbijanju patogena. Zaštita se sprovodi kako bi se sprečilo širenje bakterija-prouzrokovača rak-rana (Pseudomonas syringae pv. syringae) i izumiranje grana koštičavog voća (Pseudomonas mors – prunorum). Najveća brojnost ovih bakterija je tokom jeseni i pred kretanje vegetacije. U jesen, infekcija se ostvaruje preko arnica od opalog lišća i dr. Moguća je i na temperaturama ispod nula stepeni.
Kada bakterija uđe u voćku, naseljava elemente drveta i kore. Što je naseljavanje brže i jače, to su uslovi nepovoljniji za voćku. Ove infekcije su osnovni uzrok šteta, koje se mogu manifestovati naredne ili kroz dve-tri godine, kao izumiranje drveta i kore. Kada se štete pojave, više nema efikasnog suzbijanja. Ovi patogeni ostvaruju infekcije i u tok leta, ali tada nastaju daleko manje štete.
Štete nastaju i od prouzrokovača šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve (Stigmina carpophilla, poznatija kao Clasterosporium carpophillum). Patogen napada i mladare, čim opadne lišće, a infekcija je moguća već na temperaturama od dva do četiri stepena. Infekcija mladara je izuzetno opasna, jer mladar naredne godine i dalje raste, ali se na napadnutom delu stvaraju rak-ranice iz kojih se izlučuje smola: kada se teranice (pege) prošire, dolazi do prstenovanja mladara i njegovog sušenja iznad tog dela. Takođe, štete pravi i grupa bioloških činilaca parazitne prirode koji prouzrokuju prevremeno iznenadno sušenje (apopleksiju) kajsije. Među njima je prouzrokovač rak-rana bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae i gljiva Cytospora spp.,koje, pojedinačno ili zajedno, predstavljaju značajne faktore za nastanak apopleksije kajsije.
Plavim prskanjem se uspešno suzbija gljiva Taphrina deformans, prouzrokovač kovrdžavosti lišća breskve. Ako se ne suzbije u jesen,ova gljiva zimu provede na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujući infekciju. Ovo je bolest karakteristična za prohladne vremenske uslove.
Temperature između 10 i 21 stepen optimalne su za pojavu ovog oboljenja. Upotrebom preparata na bazi bakra istovremeno se smanjuje i infekcioni potencijal gljive Taphrina deformans. Bakarni joni unište najveći deo spora patogena koje se nalaze na površini i u otvorenim ranicama na grančicama, granama i stablu. Ovim tretmanom smanjuje se potencijal ovog patogena, pa za redovne mere suzbijanja ostaju spore koje prezime u pupoljcima i spore koje ne unište bakarni joni iz jesenjeg i ranoprolećnog plavog prskanja. Prskanje u vreme početka opadanja lišća namenjeno je suzbijanju i drugih uzročnika bolesti breskve poput šupljikavosti lišća koju prouzrokuje Stigmina carpophyla.
Značaj plavog prskanja je i u tome što se smanjuje infekcioni potencijal mnogih drugih značajnih bolesti, kao što je monilioza koštičavog voća i dr. Jesenje plavo prskanje je korisno i potrebno i u zasadima jabučastih voćaka, naročito kada su prisutne sledeće bolesti: rak kore jabuke i kruške, prouzrokovač Nectria galigena, rak-rane i bakteriozno izumiranje voćaka (jabuke i kruške), prouzrokovač Pseudomonas syringae pv. syringae, kao i bakterijska plamenjača jabuke i kruške, koju prouzrokuje Ernjinia amylovora. Za suzbijanje ovih patogena koriste se bakarni preparati kod kojih oslobođeni bakarni joni imaju baktericidno i fungicidno delovanje.
Mera koja može pomoći u ublažavanju posledica niskih temperatura je krečenje stabala. Obavezno se sprovodi u jesen, jer je cilj da se ublaže temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Krečnu čorbu možete sami napraviti. Priprema se od pet kilograma negašenogkreča, uz dodatak 0,5 kilograma kuhinjske soli i 0,25 kilograma sumpora. Sve sastojke treba pomešati s vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji dva dana i tada primeniti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najbolji efekat daje kod koštičavog voća, pre svega kajsije, šljive i višnje.
Mr Piljo Dakić, Poljoprivrednik