Visoko zarazni ptičji grip se preko Rusije širi ka Evropi
Pre nešto manje od dva meseca FAO je izdao upozorenje o širenju H5N8 virusa ptičjeg gripa koji je dijagnostikovan kod divljih ptica koje naseljavaju republiku Tuva u južnoj Rusiji i koji je imao veliku verovatnoću daljeg širenja ka jugozapadu tokom jesenjih migracija ptica selica vodenih staništa (http://www.fao.org/3/a-i6113e.pdf). Svetska organizacija za zaštitu zdravlja životinja (OIE) nedavno je izdala zvanično saopštenje da su u Poljskoj i Mađarskoj, kao i u indijskoj provinciji Kerala zabeleženi slučajevi ovog virusa ptičjeg gripa, izuzetno zaraznog za živinu, navodi se u saopštenju FAO.
“Zabeleženi slučajevi ptičjeg gripa od prošle nedelje ukazuju na to da se virus proširio sa divljih ptica na živinu”, izjavio je Huan Lubrot, šef FAO odseka za veterinu. Takođe, virus H5N8 je zabeležen kod divljih ptica ali i domaćih pataka u četiri indijske države, a u Mađarskoj kod uginulog labuda na jugoistoku zemlje i jata ćuraka u mestu Totkomloš.
Uginuli crvenokljuni labud je krajem oktobra pronađen u blizini Segedina, kod jezera Feher u županiji Čongrad , a prema rečima Andreja Rozstalnija, iz FAO odseka za stočarstvo, ova oblast predstavlja poznato odmorište za ptice selice. Mađarske vlasti su identifikovale virus veoma sličan onom nađenom u junu kod divljih ptica u oblasti jezera Uvs Nur u ruskoj republici Tuva. Navedene oblasti u Mađarskoj i Indiji se nalaze na putu jesenjih migracija ptica vodenih staništa, posebno onih iz porodice Anatidae (patke, guske i labudovi).
Ranije ove nedelje je potvrđeno da je visoko patogena avijarna influence (HPAI) virusa tipa H5N8 identifikovana i kod divljih ptica u Poljskoj. Iako se još uvek čeka zvanična potvrda da je reč o istom soju virusa, velika je verovatnoća da će ova pretpostavka uskoro biti potvrđena.
Nedavno zabeleženi slučajevi virusa H5N8 kod divljih i domaćih vrsta ptica predstavljaju dodatnu potvrdu da divlje ptica imaju značajnu ulogu u prenošenju H5 HPAI virusa na velike razdaljine sa obzirom da se ptice zaustavljaju na odmorištima tokom seobe. Ovo je već četvrti zabeleženi talas interkontinentalnih prenošenja virusa od 2005.godine. Prema nedavnim saopštenjima FAO i naučnim istraživanjima, čini se da je uloga divljih ptica u prenošenju virusa sada nesporna.
Zemlje u regionu moraju biti u stanju pripravnosti na pojavu virusa, pojačati biosigurnosne mere na živinarskim farmama i strogo pratiti proizvodnju na farmama, savetuje Rozstalni. Sve zemlje koje se nalaze na putu migracija ptica iz familije Anatidae su u opasnosti, uključujući zemlje Bliskog istoka, Evropske Unije, zapadne Afrike, bivši Sovjetski savez i južnu Aziju.
“Nažalost, ne možemo predvideti u kojim će se zemljama pojaviti ptičiji grip, bilo kod divljih ptica ili živine”, kaže Rozstalni, “međutim, sve zemlje moraju da razmotre načine i mere za suzbijanje bolesti i prevenciju širenja virusa na živinu”. On je takođe dodao da se će se tokom marta i aprila 2017.godine, rizik za širenje bolesti preneti i na zemlje Evrope i Bliskog istoka.
Preporuke FAO
§ FAO upućuje poziv svima da donesu na testiranje sve uginule ili ranjene divlje ptice u sezoni lova, takođe, vlasnicima farmi živine koje se nalaze u blizini mesta gde obitavaju divlje ptice se preporučuje poseban oprez.
§ Potrebno je uraditi DNK analize svih H5 virusa koji se pojavjuju a o rezultatima pravovremeno obavestiti širu javnost. Ovi postupci će doprineti boljem razumevanju načina prenosa virusa.
§ Lov, sređivanje ulova i obrada mesa ulovljene divljači (ptica vodenih staništa) u oblastima u kojima se pretpostavlja da postoji H5N8 virus (što je trenutno situacija u Evropi), doprinosi riziku širenja ptičjeg gripa na živinu.
§ Vlasnici farmi živine, bilo komercijalnih ili za sopstvenu upotrebu, trebaju da izbegavaju širenje patogenih virusa unošenjem ili korišćenjem kontaminirane odeće, obuće, vozila ili opreme nakon lova na divlje ptice vodarice.
§ Bilo kakav biološki otpad koji se pojavi nakon sređivanja ulovljene divlje ptice treba tretirati kao potencijalno zaražen i ukIoniti uz preuzimanje potrebnih mera opreza.
§ Ukoliko nakon sređivanja ulovljene divlje ptice ostanu otpatci, nemojte njima hraniti domaće životinje (mačke, pse, živinu).
Postupanje sa divljim pticama
FAO upozorava da u borbi protiv virusa ptičijeg gripa mere kontrole populacije, odnosno smanjivanje broja jedinki divljih ptica u prirodnim staništima ili preventivno uništavanje ovih ugroženih vrsta ptica u zoološkim vrtovima, ne daju rezultate niti su opravdani.
Umesto toga, kao mera kontrole divljih ptica u zatočeništvu, preporučuje se ograničavanje njihovog kretanja i izolacija, a redukcija broja tek ukoliko je do zaraze došlo.
Divlje i domaće ptice, srećom, ne mogu biti dugoročni nosioci virusa i kao takvi, stalni potencijalni izvori zaraze. Sredstva za dezinfekciju su manje efikasna tamo gde je prisutna organska materija, pa ih treba koristi tamo gde je nema i na površinama koje su prethodno očišćene. Na primer, prskanje ptica ili njihovih gnezda dezinfekcionim sredstvima poput natrijum hipohlorita, poznatog i kao sredstvo za izbeljivanje, je potencijalno kontraproduktivno, štetno za okolinu i neefikasno sa stanovišta kontrole zaraze.
Značaj za javno zdravlje
Iako je soj Tuva 2016 podtipa H5N8 virusa ptičijeg gripa veoma zarazan za živinu, mali je rizik zaraze ljudi pošto do sada od ovog tipa nema takvih zabeleženih slučajeva. Međutim, FAO ipak predlaže sledeće mere::
§ Uginule ptice ne treba dodirivati ili koristiti za ishranu,
§ Potrebno je obavestiti nadležne službe da je došlo do uginuća,
§ Posle uzimanja uzoraka za laboratorijsko ispitivanje, leševe uginulih ptica treba uništiti u skladu sa propisima,
§ Standardne mere higijene ruku treba primeniti ukoliko se dođe u kontakt sa ptičijim izmenom ili uginulim pticama,
§ Preporučuje se izbegavanje plivanja u vodi koja je potencijalno kontaminirana,
§ Živinsko meso za ishranu treba dobro skuvati.