Portal pametne poljoprivrede

Vidljivi su pomaci u koriščenju obnovljivih izvora energije u Srbiji ali još uvek treba raditi dosta na tome da se napravi ozbiljan iskorak i da dostignemo nivo iskorišćenja bioenergetskih potencijala kakav je u razvijenim zemljama, poručeno je sa međunarodne  konferencije  „SEE ENERGY – Connect and Supply 2016“, koju u Novom Sadu organizuje Nacionalna agencija za biomasu SERBIO.

Otvarajući skup kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika iz stotinu kompanija iz Srbije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, kao i predstavnici državnih i pokrajinskih institucija, privrednih komora, asocijacija, investicionih i komercijalnih banaka, predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović izjavio je da će Pokrajina, i pored primera dobre prakse koji u Vojvodini postoje, mnogo više raditi u oblasti korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije.

Prema njegovim rečima, to je trajan zadatak na kome će se raditi kroz korišćenje potencijala naših naučnih ustanova, koordinaciju svih nivoa vlasti, kao i na većoj angažovanosti kako bi se zainteresovani investitori podstakli da ulože u energetske objekte na biomasu.

„Pokrajinski sekretarijat za energetiku će u narednoj godini imati izraženiju razvojnu funkciju u toj oblasti. Razmatramo mogućnost da zajedno sa lokalnim samoupravama subvencionišemo one tehnologije koje će, pre svega u javnim ustanovama, omogućiti prelazak na energiju koja je jeftinija, zahteva manje troškove i nema fosilni karakter. S druge strane, spremni smo da pomognemo mogućim investitorima, tim pre što naše zakonodavstvo daje uređene i fer uslove za investicije u oblasti obnovljivih izvora energije. U delu manjih energetskih objekata nadležna je AP Vojvodina i mi želimo da, i putem ovakvih konferencija, promovišemo naše mogućnosti, posebno u biomasi, koja je u Vojvodini još uvek jedan nus-produkt poljoprivredne proizvodnje. A može biti uložena u nove energetske potencijale sa mogućnostima da se zamene fosilna goriva i da tako budemo u trendu savremenog sveta“, izjavio je Mirović.

Kako se moglo čuti, cilj konferencije koja se odražava 15. I 16. novembra, a čije je učesnike pozdravio i predsednik Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap, je umrežavanje domaćih i stranih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije.

-Tržište biomase je neophodno za stvaranje ovakvog energetskog sistema ali da bismo ga izgradili i stavili u funkciju podrazumeva se usvajanje potpuno novih veština i obrazovanja svih učesnika u tom sistemu, jer samo na taj način možemo da postavimo sistem koji će biti održiv i funkcionalan. Imamo jako veliki odziv svih subjekata u ovom lancu, što daje veliku nadu da ćemo u budućem periodu u energetskom bilansu Srbije imati veliki udeo održive energije proizvedene iz obnovljivih izvora – naglasila je Nataša Pavićević-Bajić, predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu – SERBIO. – Po svim analizma dve trećine ukupnih resursa su resursi iz biomase, odnosno poljoprivredne i šumske biomase. Kroz niz edukacija, usavršavanja, kroz podršku koju država mora pružiti malim energetskim projektima, uz podršku svih nivoa vlasti, doći ćemo na put od kojeg ćemo svi u Srbiji osetiti benefit. To je put koji obezbeđuje dobar rularalni i dobar privredni razvoj.

Osvrćući se na mogućnost korišćenja biomase na poljoprivrednim gazdinstvima ona je kazala da svako gazdinstvo, svaki poljoprivrednik raspolaže resursom ali  u ovom trenutku nema načina – kako i kome da ga proda.

-Moramo u ovom momentu da radimo na tome da formiramo potrošača, a prvi korak bio bi da velike toplane počnu u što većoj meri da koriste biomasu kao energent. To je još jedan benefit jer, recimo, svaki dinar koji ne platimo za gas i koj ne izađe iz ove zemlje stvara novu vrednost. Tržište bioamse se formira kroz uspostavljanje trgovinskih i logističkih centara koje naša asocijacija kroz veliki projekat „Horizont 2020“ realizuje sa raznim partnerima. Imamo veliku šansku da pokrenemo trgovinu, potom portošnju pa proširenje i stvaranje novih resursa. To ne može da se uradi za kratko vreme već zajedno, polako i kontinuirano – poručila je Nataša Pavićević-Bajić.

Rukovodilac komponente Snabdevanje biomasom u GIZ-ovom programu „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas) predstavio je  projekt u Srbiji, koji se realizuje sa partnerima, Ministarstvom poljoprivrede i Ministarstvom energetike.

-Tesno sarađujemo i sa organizacijom SERBIO i to je veoam plodna saradnja. Biomasa predstavlja veliku priliku za Srbiju da se poboljša kvalitet vazduha, smanji uvoz fosilnih goriva i ostvari ušetdu. Trenutno se u Srbiji realizuju mnogi projekti na ovu temu – naglasio je Šelhas.

Govoreći o projektu SERBIO BIORES Vojislav Milijić je kazao da je reč o logističkim i trgovinskim centrima za drvnu biomasu, te da se u okviru evropskog programa „Horizont 2020“ sprovodi sa niz partnera iz EU. Projektom koordinira GIZ, a osim naše zemlje tu su Bugarska, Belgija, Slovenija, Finska… Aktivnsoti su usmerene ka smanjenju energetske zavisnosti od fosilnih goriva, povaćanju upotrebe obnovljivih izvora energije, drvnih biogoriva poput peleta, briketa…

Velika šansa u brzorastućim šumama

-Veoma moramo da vodimo računa o žetvenim ostacima i kvalitetu zemlje.  Ne treba praviti plan po kojem  više od trećine žetvenih ostataka, kada pričamo o poljoprivrednoj biomasi, mogu da se koriste u energetske svrhe. Mi smo jako daleko od toga, danas koristimo tek dva odsto, a to je daleko od trećine –navela je Nataša Pavićević Bajić. – Samo u Vojvodini imamo oko 200.000 hektara neobrađene površine, zemlje lošijeg kvaliteta,  a novi Zakon o zemljištu nam je dao mogućnost da ovaj resurs  stavimo u funkciju novih resursa. Na primer, mogu se u dugoročni zakup uzeti površine na kojima možemo da krenemo sa sadnjom brzorastućih šuma, što je ekonomski isplativ posao. Tu vidimo dalju mogućnost razvoja, a i obaveza nam je da imamo veću pošumljenost. Možemo da napravimo mnogo veći prinos iz šumske biomase nego što ga imamo.

S. Gluščević