Portal pametne poljoprivrede

Sve kraći dani i duže noći u novembru čine da i pčele i pčelari lagano ulaze u stanje smanjene aktivnosti. Još za lepog vremena, a takvih dana još uvek ima, potrebno je završiti započete poslove na uzimljavanju, jer zima, bez obzira na to što je najavljena kao prilično blaga, ipak dolazi. Vreme otvaranja košnica radi pregledanja je prošlo i sada to treba raditi samo iz nužde i uz pažnju da se redosled okvira više ne remeti.

Dobar pčelar će svoju pažnju sve do prve prilike na proleće usmeriti na osmatranje i osluškivanje leta. U košnici su ostale samo radilice i matica, a ako se uoče trutovi, to je znak da s takvom zajednicom nešto nije u redu, najverovatnije da je bezmatak, pa je intervenicija neophodna. Slaba društva i sva ona koja pčelar oceni kao nedovoljno snažna za valjano prezimljavanje neizostavno treba pripojiti jakim.

Blago vreme, temperature često iznad višegodišnjeg proseka, ali subjektivni osećaj kao da je znatno hladnije, posledica su vetra. Ovakvo vreme je često tokom jeseni u Podunavlju i Pomoravlju. S pravom stari pčelari kažu da je najveći neprijatelj pčela tokom zimovanja vetar. Zato prostor oko košnica treba urediti tako da leta budu zaštićena od direktnog duvanja najčešćih hladnih, zimskih vetrova. U većem delu Srbije to su severni i jugoistočni vetar, pa iz tih pravaca treba zaštititi košnice. Iako na prvi pogled izgleda nelogično, pčelinja društva tokom zime ne treba posebno utopljavati. Kod nastavljača je dovoljno samo sprečiti promaju kroz košnicu i za to je najbolje upotrebiti novinsku hartiju.

Ako je ventilaciona mreža zbega uokvirena ramom debljine oko dva centimetra, onda je jednostavno treba umotati u hartiju tako da s donje strane, prema pčelama, bude jedan list novina, a drugi s gornje. Na ovaj način sprečiće se nepotrebno rashlađivanje pčelinjeg gnezda i istovremeno omogućiti odstranjivanje suvišne vlage koja se oslobađa iz pojedenog meda. Vodena para, kao i u oblacima, odlazi iz klubeta ka gornjim delovima košnice gde bi mogla da se kondenzuje i da ovlaži unutrašnjost. Ali, s obzirom na to da je tu prvi sloj hartije, ona je upija donjom stranom i predaje gornjem sloju koji se suši tako što odaje vlagu u prostor ispod poklopca. Od velikog je značaja upravo međuprostor između slojeva hartije, jer je neveliki razmak od par centimetara dovoljan da načini termičku izolaciju poput one koja se koristi kod savremenih PVC prozora. Veliki razmak takođe bi omogućio prenošenje vlage, ali i štetno prenošenje toplote strujanjem.

Hranu treba obezbediti u dovoljnoj količini za period mirovanja i rani prolećni razvoj, do prvih značajnijih prolećnih unosa. Tu se misli, pre svega, na zalihe meda čije rezerve u našim klimatskim uslovima treba da iznose oko 20 kilograma. Smatra se da je ova masa meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga takođe i u omogućavanju da se zadrži relativno stabilna temperatura u zoni klubeta. Dobra zimnica svakog društva podrazumeva i bar četiri rama konzerviranog cvetnog praha. Sve ovo zdrave i jake pčelinje zajednice treba same da obezbede do povlačenja u svoje stanište, jer manjak hrane, kao što je ovog varljivog leta bilo, može da dovede u pitanje njihov opstanak do proleća.

Zato je trebalo blagovremeno obaviti prihranjivanje ili dodati šećerno – medno testo, takozvane pogače. Na tržištu ih ima gotovih u više varijanti. Postoje obične i obogaćene, ali je postalo već poslovično da svaki pčelar ima neki svoj recept. Prema jednom, veoma jednostavnom receptu potrebno je u dva litra meke vode dodati 10 kilograma šećera i 1,2 kilograma meda. Ovaj rastvor se zagreva do temperature od 120 stepeni, uz stalno intenzivno mešanje, potom se zagrevanje prekida i dodaje još pet kilograma meda i forsapin, ne prekidajući mešanje. Masa se zatim naglo hladi i tada počinje da beli i dobija oblik meke, sitno kristalisane mase. Med mora da bude iz poznatog izvora kako se ne bi prenosile zarazne pčelinje bolesti. Još je bolje ako se u masu unese i polenov prah.

Dakle, može se zaključiti da kada su uzimljene zajednice jake, s mladom maticom, zdrave, imaju dovoljno kvalitetne hrane i dobru ventilaciju u košnici, zaštićene su od vetrova i glodara, tada se može mirno čekati naredno proleće, jer će takva društva bezbedno zimovati.

Dejan Kreculj, Poljoprivrednik