Portal pametne poljoprivrede

Ove godine, prema prvim procenama, poljoprivreda Srbije ostvarila je proizvodnju vrednu pet milijardi dolara. Iako je 2016. bila naklonjena poljoprivrednicima, sa dobrim vremenskim uslovima, proizvedeno je paorske robe manje od očekivanih 5,5 milijardi, ali opet gotovo osam odsto više nego lane.

-Najveći deo proizvodne 2015/2016. godine obeležili su povoljni klimatski uslovi što je rezultiralo veoma visokim prinosima i kvalitetom svih poljoprivrednih kultura. Ratarski usevi, a naročito kukuruz, su izuzetno dobro rodili, takođe i voće, posebno jesenje kulture, dok je izuzetak samo kod ranih voćarskih kultura kod kojih je ostvaren nešto niži rod pre svega malina višanja i kajsije koje su zbog vlažnih uslova tokom cvetanja imale smanjen rod – navodi se u analizi agrarnog analitičara Vojislava Stankovića za Agrosmart. –  Ove godine prinosi i kvalitet grožđa su bili dobri, a nije primećena ni masovna pojava biljnih bolesti na voću i vinovoj lozi. 

Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede sa višegodišnjim prosekom daje se osnova zaključku da je biljna proizvodnja u 2016. godini bila na nivou proseka, ocenjuje ovaj stručnjak uz napomenu da je prošlogodišnja proizvodnja osnovnih biljnih kultura  bila ispod proseka i značajnije je snizila osnovicu u vrednovanju ovogodišnje proizvodnje.

-To se pre svega odnosi na kukuruz (udeo u prošlogodišnjoj bruto vrednosti poljoprivrede je iznosio 20 odsto, zatim soje (3,5 odsto), suncokreta (2,5 odsto) i šećerne repe (1,6 odsto). U narednim godinama, sa velikim izazovom suočavaće se proizvođači i prerađivači šećerne repe, kraljice rataskih kultura, zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od 182.000 tona. To će značajno smanjiti setvene površine (prelazile su poslednjih godina i 70.000 ha), kao prerađivačke kapacitete, zbog ograničene konkurentnosti na berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu – naglašava Stanković.

Proizvodnja osnovnih biljnih kultura u 2015/2016. godini (količina u tonama)

Izvor: RZS, Poljoprivreda, baza podataka, decembar 2016-

-Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini iznela je 5.002 miliona dolara, što je za 7,94 odsto više od realizovane u 2015. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.397 miliona dolara je veća za 7,51 odsto u odnosu na 2015. godinu.

U 2016. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji iznela je 3.380 miliona, što predstavalja rast od 13,46 odsto u odnosu na 2015. godinu, sa učešćem od 67,57 odsto u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnju – navodi u analizi Vojislav Stanković.

Dodaje da je istovremeno, vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena na nižem nivou u odnosu na prošlogodišnju vrednost, iznela je 1.622 miliona dolara i ima učešće od 32,43 odsto u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

-Smanjena satočarska proizvodnja je rezultat destabilizacije na domaćem tržištu svinjskog mesa uzrokovano prekomernim uvozom živih tovljenika što je destimulisalo domaću proizvodnju. Kreatori agrarne politike imaju pred sobom veliki izazov, u uslovima predstojeće liberalizacije uvoza mleka i prerađevina, što može dodatno destabilizirati domaće tržište. Veća izdvojena sredstva u agrarnom budžetu namenjena subvencioniranju stočarstva u uslovima veće, dodatne liberalizacije uvoza stočarskih proizvoda neće doprineti značajnijem razvoju ove proizvodnju – ocenjuje Stanković.

Vrednost realizovane poljoprivredne proizvodnje u 2016. i 2015. Godini
– Prva procena-

Izvor: Izračunato na osnovu podataka RZS o ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji, decembar 2016. Procena autora.

-Na nezadovoljavajuća kretanja i efikasnost u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom proteklih petnaest godina prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednosti 1,5 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom osamdesetih godina prošlog veka. Optimalni model rasta računa sa prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5-4 odsto tokom narednih deset godina. Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, ocenjujemo da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa i promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnju – navodi se u analizi poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini.

Stanković naglašava da se mora zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta i mleka. Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje opalo je na oko 33 odsto, što je izuzetno niska vrednost i pokazatelj ekstenzivnosti poljoprivrede. Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neadekvatno koristiti svoje prirodne resurse (posebno obradivo zemljište), neefikasno koristiti postojeću angažovanu radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina. Sa pomenutim, visokim oportunitetnim troškovima (u raubovanju svojih prirodnih potencijala) neće dugo biti u stanju da poboljša svoju konkurentnost i da ostvari bolje rezultate na domaćem i međunarodnom tržištu.

S. G.