Mladi poljoprivrednici u Rumi spremni čekaju IPARD
Da je postojalo volje i malo više rada srpski poljoprivrednici bi već nekoliko godina koristili sredstva IPARD-a i srpske njive bi bile uređenije i zasađenije. Kako je to i ovoga puta izostavljeno put do korišćenja 175 miliona evra iz programa IPARD, kolika nam je kvota do 2020.godine, vodi opet preko politike.
Naime, tek kada poslanici Skupštine Srbije narednih dana usvoje izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se stvaraju pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, tek onda će krenuti ozbiljniji posao na njegovoj realizaciji, a samim tim i šansa da srpski poljoprivrednici bespovratno dobiju novac iz evropskih fondova. Srpski ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović obećava da će prvi projekti iz IPARD-a biti na jesen naredne godine.
No, bez obzira što je ostalo još mnogo posla do primicanja kasi IPARD-a, od usvojanja izmena, osnivanja Uprave za agrarna plaćanja, njenog ustrojstva i početka rada, sremskih poljoprivrednici su već krenuli sa pripremama za izradu projekata kojima mogu konkurisati za dobijanje bespovratnih sredstava.
Tako su u opštini Ruma za desetak dana održana dva razgovora rumskih poljoprivrednika sa predstavnicima Regionalnog centra za razvojne projekte na kojima su se oni upoznali sa IPARD programom Evropske unije i edukovani kako da popune forumale, pripreme dokumentaciju i izrade biznis plan. Sastanku po pravilu prisustvuju mladi poljoprivrednici iz Rume i okolnih sela koji znaju da koriste kompjuter i spremni su da od poljoprivrede naprave biznis jer su i te kako svesni da IPARD fondovi nude velike mogućnosti za razvoj poljoprivrede, ali da je sam proces apliciranja složen i zahteva stručnu pomoć.
Vuk Leković iz Regionalnog centra za razvojne projekte, koji pomaže rumskim poljoprivrednicima da se pripreme za IPARD program EU, ističe da je zaista apliciranje složen postupak i da su oni spremni da pomognu poljoprivrednicima.
– Pored osnovnog upoznavanja sa mogućnostima za apliciranje, poljoprivrednike ćemo edukovati za popunjavanje formulara za apliciranje i izradu biznis plana. Naš cilj je da poljoprivrednici iskoriste IPARD fondove, povuku što je moguće više sredstava i na taj način unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, od čega će i Srbija imati koristi – naglasio je Leković.
Objašnjava i da je popunjavanje konkursne dokumentacije kompleksan posao kome treba pristupiti temeljno. Važan segment, kaže, su i biznis planovi i oni moraju da ispune kriterijume Evropske unije, kako bi se investicija odobrila.
Regionalni centar za razvojne projekte nastaviće da obučava poljoprivrednike i u drugim sremskim opštinama, a prve sesije upoznavanja pokazala su da su mladi poljoprivednici i te kako zainteresovani da konkurišu za sredstva IPARD programa ali da im je potrebna stručna pomoć da savladaju ogromnu papirologiju i sastave biznis planove kakve evropska administracija traži i kako ne bi došli u situaciju da budu odbijeni samo zato što nisu umeli na pravi način da na papir pretoče svoje ideje i zahteve za unapre|enje poljoprivrede.
Inače, mladi mogu da računaju na najveću pomoć iz IPARD programa, bilo da je reč o poljoprivrednicima ili onima koji se bave nepoljoprivrednim delatnostima u ruralnim područjima, na primer, turizmom. Naime, oni koji imaju manje od 40 godina, a žive na selu dobiće za investicije u svojim domaćinstvima veći povraćaj novca iz kase EU nego stariji poljoprivrednici. Njima će Evropa platiti i do 70 odsto ulaganja.
Recimo, ako je reč o ulaganjima u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, iznos donacije je 60 odsto ukupne vrednosti investicije, a ako prijavu na IPARD konkursu podnese poljoprivrednik mlađi od četrdeset godina, dobiće povrat od 65 odsto. Ako pak taj mladi stanovnik sela živi u planinskoj oblasti, na više od 500 metara nadmorske visine, može da računa na to da će iz ovog programa finansirati 70 odsto vrednosti svoje investicije. Pritom, dodatnih deset odsto može biti dodeljeno za ulaganje u skladištenje stajnjaka, što je značajno sa stanovišta zaštite životne sredine.
Na primer, ako bi mlad farmer odlučio da uz pomoć iz IPARD programa sagradi plastenik koji košta 20.000 evra, dobio bi povraćaj i do 14.000 evra.
Ljubinka Malešević
Projekat „Na selu mora da raste mladost“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.