Portal pametne poljoprivrede

Može li se reći da je setva 2016/2017. završena? Setva se odvijala i tokom protekle nedelje. Dovršeno je ono što je započeto ili planirano. Teško je poverovati da ima još proizvođača koji razmišljaju o nastavku setve pšenice. Skok cena na domaćem tržištu, ali i u svetu je dobrim delom rezultat spoznaje da je jesenas zasejano manje pod pšenicom i uz nepovoljnu dinamiku. Zasejano je manje nego prethodnih jeseni, jer su vremenski, agroekološki i ekonomski uslovi bili krajnje nepovoljni. O tome je bilo dosta reči u prethodnom broju „Poljoprivrednika“. Međutim, u trećoj dekadi novembra vreme je bilo pogodno za pripremu zemljišta i samu setvu. Sejano je punih šest-sedam dana, ali niko ne zna koliko je zasejano. Teoretski, dnevno se može zasejati oko 20.000 hektara ako bi sve sejalice u Srbiji bile angažovane. Kratki dani i povećana vlažnost zemljišta ne dopuštaju da se zaseje više u toku jednog radnog dana.

Procena stanja useva
 

prof. dr Miroslav Malešević

Smatra se da je u optimalnom roku (tokom oktobra) zasejano oko 25 odsto površina, uglavnom u AP Vojvodini gde je bilo manje padavina u drugoj dekadi oktobra. Jedino je ova pšenica dostigla poželjnu fazu porasta – bokorenja. Na ostalim površinama je ona u fazama od bubrenja i klijanja pa do razvijena dva lista. Dakle, pšenica na oko 75 odsto površina nije u bezbednoj fazi za prezimljavanje. Stanje će se do potpunog prekida vegetacije donekle promeniti, ali jasno je da je ukupan potencijal useva manji u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Napominje se da su domaće sorte testirane na niske temperature do -15 stepeni bez snega. Oštećenja od niskih temperatura mogu nastati i pri blažim mrazevima ako biljke nisu u fazi bokorenja. Upravo biljke sa jedan-dva lista mogu biti najugroženije, jer se nisu dovoljno ukorenile i pričvrstile za setveni sloj zemljišta.

Kvalitet setve

U celini, kvalitet setve nije bio zadovoljavajući zbog povećanog sadržaja vlage u setvenom sloju. Oko 10 do 30 odsto semena ostajalo je na površini, posebno u tragovima točkova traktora. To se nije moglo izbeći u setvi posle optimalnih rokova. Brananje ili drljanje lakom drljačom odmah posle setve nije davalo velike efekte, takođe zbog visoke vlage zemljišta. Upotreba valjaka (glatkih pa i „kembridž“) takođe nije uvek bila moguća, iako je bilo potrebe, naročito tamo gde je odmah posle osnovne obrade izvršena setva u neslegnuto zemljište.

Za poljoprivrednike koji žele da primene neku od navedenih mera nege (brananje, drljanje, valjanje ili čak tanjiranje lakom tanjiračom) treba napomenuti da se može ući u njivu sve dok pšenica ne razvije prvi list, tj. dok je u fazi koleoptile. Ako je počeo razvoj prvog lista, svaka primena navedenog oruđa će napraviti značajnu štetu.
Valjanje treba predvideti za kraj zimskog perioda posle prihranjivanja.

Primena đubriva

Nisu svi proizvođači uspeli da primene osnovno đubrenje azotom, fosforom i kalijumom u potrebnoj meri. Iako svi to znaju, posle obavljene setve može se primenjivati samo azotno đubrivo. Iako azot nije unet, to treba učiniti pre zime kako bi barem deo ušao u oranični sloj (i dublje) i bio dostupan biljkama krajem marta i tokom aprila. Naknadno unošenje đubriva UREA površinski, posle setve, nije u skladu sa savremenom tehnologijom, ali je dozvoljeno kao interventna mera. Primenjuje se zbog toga da se izbegne azotna depresija, naročito posle preduseva kukuruz.

„Dosejavanje“?

Verovatno manji broj proizvođača još razmišlja o „dosejavanju“ novih površina pšenicom. Nažalost, na tržištu nema dovoljno fakultativnih sorti kao što je sorta Nataša. Od tipično ozimih sorti najmanju štetu od zakasnele setve će pretrpeti Simonida, Renesansa i NS 40S.

Proizvođači koji su ugovorili setvu semenske pšenice za 2017/2018. treba da ispune plan. Sve sorte pšenice će proći stadijum jarovizacije i doneće rod. On će biti umanjen, ali će i takav dobro doći za obezbeđenje dovoljnih količina semena za narednu godinu.

Teška jesen je za nama. Učinjeno je sve što se moglo pri ovako nepovoljnim vremenskim uslovima. Preostaju još brojne mere nege u prolećnom delu vegetacije sa čijom primenom se može maksimalno iskoristiti potencijal sorti u datim okolnostima. O tome će proizvođači biti blagovremeno informisani preko „Poljoprivrednika“. Dolazi vreme stručnih savetovanja, koje treba iskoristiti za konsultacije o daljem toku proizvodnje.

Prof. dr Miroslav Malešević

(Poljoprivrednik)