Ren je zaslužio više mesta na njivama
Ren (Armoracia rusticana, ili Cochlearia armoracia) je snažna višegodišnja zeljasta biljka iz familije krstašica (Brassicaceae), koja se gaji zbog ljutog, zadebljalog podzemnog stabla (korena), ali je i lišće takođe jestivo. Za razliku od korena, lišće je manje ljuto, a bogato je vitaminima, hlorofilom i mineralnim solima, koristi se kao dodatak salati i u obliku variva. Lekovita svojstva rena koriste se u lečenju bronhitisa, asme, opekotina, herpesa, a štiti i od prehlade. To je višegodišnja biljka, koja u drugoj godini razvija cvetonosno stablo. Međutim, za ishranu se koristi koren jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg rena.
Optimalna temperatura za rast je 17- 20°C, a klijanje i nicanje započinje već na 3-4°C. Dobro podnosi niske temperature, ali mlade biljke stradaju već na -6°C. Ima skromne zahteve prema svetlosti, tako da uspeva i na zasenjenim mestima. Zbog velike lisne mase potrebno mu je dosta vode. Međutim, u uslovima prevelike vlage koren postaje vodenast i lako truli, dok pri nedostatku vode kvalitet korena opada. Ren najbolje uspeva na plodnim, srednje lakim, odnosno srednje teškim zemljištima, sa neutralnom ili slabo kiselom reakcijom zemljišta. Na teškom zemljištu koren se grana, krivi i veoma je ljut, dok na suviše lakom nije ukusan.
Dolazi na prvo mesto u plodoredu, kada se gaji kao jednogodišnja kultura. Najčešći i najbolji predusevi su strna žita, posebno pšenica, zatim razne leguminoze. Ren nije dobar kao predusev, jer se regeneriše na parceli i postaje korov. Zbog toga, posle rena treba gajiti kulture sa jakim korenom i velikom nadzemnom masom, (kukuruz, sirak…), a u clju uništavanja samoniklih biljaka rena.
Seme se teško formira i zato se uglavnom razmnožava vegetativno, odnosno korenovim reznicama, koje se dobiju od bočnih žila. Reznice se pripremaju tokom vađenja rena, obično u kasnu jesen. Da bi se izbeglo obrnuto postavljanje u zemlju, gornji kraj se preseče ravno, a donji ukoso. Reznice mogu da se sade kasno u jesen ili se do proleća čuvaju na hladnom mestu, najbolje u vlažnom pesku, za prolećnu sadnju. Uglavnom se koristi prolećna sadnja, iako ren dobro podnosi i jesenju sadnju. Od jedne biljke se u proseku dobije 3 do 4 reznice, ali može i više. Dobar prinos se ostvaruje kada su reznice oko 1 cm debljine i dužine 20-25 cm. Nakon vađenja ren treba što pre da se uskladišti. Kod brze potrošnje, odmah se čisti od zemlje i uklanjaju se žile od kojih će se pripremati reznice. Najčešće se čuva u podrumu ili trapu, ali se zbog lakšeg kontrolisanja temperature, vlažnosti vazduha i zdravstvenog stanja korena, preporučuje čuvanje u podrumu. Optimalni uslovi skladištenja su u hladnjačama ili specijalnim skladištima, na temperaturi od 0-1 °C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90%.
Najčešće se sadi u brazde, na dubini od oko 10 cm. Preporučuje se kosa sadnja, a vrhovi reznica treba da budu 5-6 cm ispod površine zemlje. Kod đubrenja, koriste se organska i mineralna đubriva. Ren najbolje uspeva uz đubrenje organskim đubrivima, a stajnjak se unosi u jesen zajedno sa dubokim oranjem. Mineralna đubriva se koriste pred sadnju rena i u toku vegetacije. Azot utiče na rast lišća, a posebno korena, ali preobilnim đubrenjem azotom potencira se rast lišća na račun korena, produžava se vegetacija i pogoršava hemijski sastav korena. Fosfor je važan za formiranje korena, a kalijum za optimalan sadržaj suve materije, šećera i otpornost biljaka. U početku vegetacije više se troši azot, u fazi debljanja korena kalijum, dok je uzimanje fosfora prilično ravnomerno tokom vegetacije. Način đubrenja i količina mineralnih hraniva zavise od plodnosti zemljišta i tipa proizvodnje.
Visok prinos se postiže kvalitetnom osnovnom obradom na dubini 20-25 cm. Gaji se na ravnoj površini, dok je gajenje na bankovima pogodnije na težem i vlažnijem zemljištu. U toku vegetacije treba odraditi 2-3 okopavanja, s tim da se prvo okopavanje uradi desetak dana nakon nicanja, a u povoljnim vremenskim uslovima ren niče za 20-25 dana. Biljke se u vegetaciji štite od korova, bolesti i štetočina i nekoliko puta kultiviraju, prihranjuju i zalivaju. Prinos dostiže 10-15 t/ha, od čega je oko 60% za tržište, a ostatak se koristi kao reznice za razmnožavanje.
(PSS Vojvodine)