Portal pametne poljoprivrede

U novembru je istekao rok za prijavljivanje nezakonito izgrađenih objekata, shodno Zakonu o ozakonjenju ali će se pomoćni i ekonomski objekti, poput kokošinjaca, štala, ambara, pušnica,  popisivati i januaru. Taksa je 5.000 dinara, bez obzira na to da li se u katastar upisuje sušara u koju staje meso dve svinje  ili staja od 100 kvadrata. Ko je šupe, pušnice, ambare, kokošinjce… gradio bez dozvole, sad će morati da plati. Ipak, kako „Agrosmart“ saznaje u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, taj trošak za poljoprivredna domaćinstva neće biti prevelik i nepodnošljiv jer će im država izaći u susret tako što će vlasnik moći sve pomoćne objekte da legalizuje po ceni jednog – za 5.000 dinara.

Ministarstvo je, naime, donelo mišljenje o primeni pojedinih odredbi  Zakona o ozakonjenju objekata. Trebalo je, shodno tom zakonu, da se za svaki objekat pojedinačno plaća taksa od 5.000 dinara, ali neće biti tako.

-Za sve pomoćne i ekonomske objekte, koji se nalaze na istoj ili se prostiru na dve ili više katastarskih parcela koji pripadaju istom vlasniku, plaća se jedna taksa za ozakonjenje svih tih pomoćnih objekata. Dakle, bez obzira na broj pomoćnih objekta, pod uslovom da se nalaze na istoj katastarskoj parceli i da pripadaju istom vlasniku, podnosilac zahteva plaća ukupno 5.000 dinara za ozakonjenje svih tih objekata, a ne po 5.000 dinara za svaki od njih – rečeno je “Agrosmartu” u Ministarstvu građevine.

Kada je o zakonskom roku popisa reč, on je za sve objekte izgrađene bez građevinske dozvole, pa tako i pomoćne i ekonomske, istekao 27.11.2016. godine ali je Ministarstvo ostavilo mogućnost gradovima i opštinama da objekti koji nisu popisani do tada, popis okončaju do kraja godine, izuzetno do 31.01.2017. godine ukoliko je na teritoriji grada, odnosno opštine.

-Zakon ne predviđa sankciju za prekoračenje propisanog roka za popis ali će Ministarstvo, zajedno sa načelnicima upravnih okruga, adekvatno reagovati prema svakom gradu ili opštini koji ne okončaju popis do napred navedenog datuma kažu u ovom ministarstvu uz napomenu da je  pitanje ozakonjenja, odnosno primena Zakona o ozakonjenju objekata, posao od javnog interesa te da se preduzelo i preduzimaju sve potrebne aktivnosti da se on završi do kraja. – Obaveza jedinica lokalnih samouprava je bila i jeste da posao popisa nezakonito izgrađenih objekata okončaju do kraja i upravo za sve one koje to nisu učinle u Zakonom predviđenom roku Ministarstvo nastoji da pomogne i prevaziđe sve probleme i nedoumice donošenjem uputstava, mišljenja kao i svih drugih aktivnosti koje su neophodne. 

Mišljenje o popisu pomoćnih i ekonomskih objekata pomoću satelitskog snimka govori da se pomoćni objekti (staje za konje, štale za goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica, ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke, senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame, silo trenčevi…) mogu popisati satelitski samo ukoliko se koriste za potrebe domaćinstva, a ne za potrebe proizvodnje i komercijalne svrhe.

Zapisnikom i popisnim listom, građevinski inspektor konstatuje koliki broj pomoćnih i ekonomskih objekata je izgrađeno, što navodi u svom rešenju. Naravno, kao pomoćno sredstvo i sastavni deo zapisnika, iskoristiće satelitski snimak, gde će označiti pomoćne objekte, navodi se u mišljenju resornog mninistarstva i dodaje da se tako jasno definiše broj pomoćnih i ekonomskih objekata u ozakonjenju.

U Zrenjaninu sve ide glat

Popisivanje nezakonito izgrađenih pomoćnih i ekonomskih objekata stiglo je do Zrenjanina, a pre toga popisivači su imali pune ruka posla u Novom Sadu, Beogradu i Kraljevu.

Po rečima zamenika gradonačelnika Zrenjanina Saše Santovca 9.848 objekata ukupno je evidentirano u ovoj lokalnoj samoupravi.

-Delom su nasleđeni iz procesa legalizacije, delom ozakonjenja, a oko tri hiljade je pomoćnih i ekonomskih objekata. Dobili smo mogućnost da zaposlimo deset ljudi na određeno, na privremeno-povremenim poslovima kako bi do kraja decembra završili popis objekata koji nisu legalizovani i za koje se i po avio snimku vidi da nisu upisani u katastar – kazao je on.

Naglasio je da su problem objekti koji se nalaze u napuštenim i  starim domaćinstvima, a često se dešava da nije završena ni ostavinska rasprava, da se ne zna ko je naslednik.

-Oni koji se bave poljoprivredom, recimo stočarstvom, imaju želju da te objekte privedu nameni. Shvataju da upisom u katastar stiču veću mogućnost za dobijanje kredita i subvencija. To sada sve nosi trošak ali svakako donosi benefite – poručio je Santovac dodajući da su u procesu ozakonjenja manje nadoknade od procesa legalizacije koja je bila pre nekoliko godina.

Ko je gradio pre 1973. ne mora pred popisivače

Pomoćni objekti izgrađeni na selu do 1973. godine nisu predmet ozakonjenja – objašnjavaju u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. – Svi drugi pomoćni objekti, izgrađeni posle tog roka, moraju imati rešenje kojim se dozvoljava izgradnja i ako dozvola nije izdata – jesu predmet ozakonjenja.

S. Gluščević