Portal pametne poljoprivrede

U Kovilju je danas, na Badnji dan, već u podne sve bilo spremno za obeležavanje praznika. Dug je spisak narodnih običaja koji krase Božićne praznike, od lomljenja pogače, pa do igara koje simuliraju  vijanje Božića, a Koviljčani ih poštuju, kako kažu, otkada selo postoji.

Jutros rano mnogi od njih po badnjak su išli konjima, a koviljskim sokacima ceo dan se šepure lipicaneri, sve lepši od lepšeg. Svečano je i praznično, Badnje veče se dočekuje u duhu tradicije, mira i poštovanja.

Lipicaner na koviljskim ulicama

Meštani se u popodnevnim časovima okupljaju pred crkvom odakle se odlazi do groblja gde sveštenik osveštava pripremljene badnjake, koji se zatim dele građanima. I ovogodišnje okupljanje Koviljčana za Badnji dan krunisaće večerašnje paljenje badnjaka i vruća rakija.

U zapisima etnologa Veselina Čajkanovića stoji da je Božić, onakav kako ga srpski narod danas slavi, sa badnjakom, slamom, kvocanjem, žrtvovanjem praseta, česnicom, pohođenjem izvora i bunara, polaženikom, sa raznim vračanjima i gatanjima i tolikim drugim mnogobrojnim običajima, praznik naše stare vere.

“Kao praznik iz stare vere, i pored krsnog imena (slave) i Đurđevdana, naš najnaconalniji praznik, Božić je, pre svega, praznik iz kulta predaka… Srpski starinski praznik koji je predhodio hrišćanskom Božiću i koji je produžio da živi dalje, u narodnim običajima i verovanjima bio je praznik u slavu predaka i u slavu boga mrtvih, koji je u isto reme bio i najveći nacionalni bog (južnoslovenski). Razumljivo je, kod takvog stanja stvari. Što je Božić, pored krsnog imena (slave) bio i ostao za sva vremena najveći i najpopularniji praznik srpskog naroda“, navodi Čajkanović.

Vijajući Božić

U svim selima Vojvodine na Božić održavao se običaj jahanja konja. Jahači jure kroz selo „vijajući Božić“. Odmah posle božićnog ručka seljani su izvodili konje iz štala, svečano ih opremali i u galopu jurili seoskim ulicama. Najčešće su jahali momci ili mladi oženjeni ljudi. Svraćali su u kuće rođaka ili domove u kojima je bilo devojaka za udaju. Kad bi u kuću navratio novi zet ili unuk, jahač bi dobijao košulju (preko ramena su mu vezivali komad belog domaćeg platna za košulju) ili peškir vezivan za konja.

(Agrosmart)