Portal pametne poljoprivrede

Opšte je poznato da ekološka, a naročito organska poljoprivredna proizvodnja u značajnoj meri ograničavaju upotrebu mnogih hemijskih sredstava, koja su u prvom redu tu da nam pomognu da u svojim zasadima uspešno izađemo na kraj sa onim što nijedan proizvođač ne voli – a to su korovi. Međutim, izboriti se sa korovom u proizvodnji i zasadu u kome je upotreba hemije krajnje limitirana, a neretko i u potpunosti zabranjena, nije jednostavan zadatak.

Zbog toga se često i kaže da se u organskoj proizvodnju borba sa korovom uspešno može voditi samo na mehanički način. To nije u potpunosti tačno, jer i u ovoj ekološkoj proizvodnji postoji više načina na koje bismo mogli pojavu korova najpre da predupredimo, a na samom kraju i da u potpunosti pobedimo. Uopšteno govoreći, zaštitu biljaka u svakoj ekološkoj poljoprivredi možemo podeliti na nekoliko segmenata – zaštitu od bolesti koje uzrokuju bakterije, virusi i gljivice, zaštitu od štetočina i na kraju zaštitu od korova. Imajući sve to u vidu, najtačnije je reći da se zaštita bilja u ekološkoj ili organskoj poljoprivredi prvenstveno temelji na prevenciji, odnosno na poduzimanju svih onih koraka i mera koje će nam omogućiti da u što većoj meri sprečimo pojavu, razvoj i širenje svega što bi našu proizvodnju moglo da ugrozi. Pri tom je važno znati da se ova pobeda u organskoj proizvodnju može izvojevati samo ukoliko se protiv jedne pretnje borimo na više frontova i istovremeno na više načina.

To znači da je ključ borbe protiv korova i ostalih štetočina u organskoj poljoprivredi na integralnom pristupu u kome se nikada nećemo osloniti isključivo na jednu metodu, već na više njih i na njihov kumulativan efekat.

Prvi u nizu tih poteza bi svakako trebalo da bude pravilan odabir vrste i sorte koju ćemo uzgajati. To prvenstveno znači da bi u svom zasadu trebali veliku prednost da damo autohtonim sortama za koje je mnogo verovatnije da će u određenoj mikroklimi i na određenom geografskom području uspeti mnogo bolje, kao i da će biti mnogo otpornije na sve uzročnike bolesti i štetočine koje su karakteristične upravo za to područje.

Osim toga, u borbi protiv štetočina veoma važnu ulogu imaju odgovarajuće agrotehničke mere kao što su pravilna obrada tla i đubrenje, ali i plodored. Što se tiče obrade zemljišta, ukoliko se ona sprovede na pravi način i u pravo vreme, ova obrada postaje izuzetno važan saveznik u borbi prvenstveno protiv korova, jer se njome pravilno uništava samo seme korova. Istovremeno, i samo đubrenje zemljišta može da bude potez koji će nam pomoći da se uspešno izborimo sa korovima. U ekološkoj poljoprivredi se uvek preporučuje đubrenje zrelim organskim đubrivom kao što su provrelo stajsko đubrivo ili zreli kompost. Razlog tome je što se procesom zrenja u organskim đubrivima uništavaju patogeni organizmi, koji bi mogli da budu uzročnici mnogih bolesti. Osim toga, na ovaj način se uništava i seme korova.

Na samom kraju, tu je i plodored koji predstavlja još jednu od osnovnih metoda koje doprinose zaštiti bilja, odnosno smanjenju uzročnika bolesti, štetočina i korova. Uopšteno, plodored se definiše kao agrotehnička mera koja nam kroz pravilan raspored kultura koje uzgajamo u prostoru i vremenu omogućava da na taj način poboljšamo i održimo plodnost zemljišta. Osim toga, pravilan plodored smanjuje zakorovljenost i sprečava pojavu bolesti. U monokulturi, prilikom uzgoja jedne iste kulture više uzastopnih godina na istom mestu, dolazi do pojave i masovnog razvoja štetnih organizama koji značajno utiču na smanjenje kvantiteta i kvaliteta prinosa.

Uvođenjem plodoreda na određenom području doprinosi se smanjenju populacije i širenja štetnih organizama, te se sprečava njihova pojava u sledećim godinama. Zbog toga možemo reći da je plodored jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja već samo pridržavanje redosleda uzgoja poljoprivrednih kultura, dok su njegovi pozitivni učinci višestruki.

(Agroglasnik)