Bugarska i Hrvatska deceniju ispred Srbije
To što nam je bruto domaći proizvod lane porastao 2,7 odsto je veoma dobro, još bolje je što će ove godine rast biti možda i četiri procenta. Dobro je i što se premijer Aleksandar Vučić time hvali i tačno je kada kaže da nam je rast u procentima solidan. I to je sve u redu. Međutim, ne valja to što se BDP ne računa u procentima već u novcima i tu nastaje problem ili bolje reći tek to pokazuje tužnu sliku naše ekonomske sudbine.
To pokazuje i da pristup ekonomskoj politici mora da se menja, ako želimo zaista da budemo lideri regiona i da sustignemo u ekonomskom razvoju barem Bugrasku i Hrvatsku jer iza ovih država debelo zaostajemo. Busanje u prsa je jedno, a realnost malo drugačija.
Elem, sve ono što se pretprošle godine proizvelo u Srbiji, a to je ukupni bruto domaći proizvod ili BDP, vredelo je prema podacima Svetske banke i naše statistike oko 36,5 milijardi dolara. Da li je to malo ili mnogo neka pokaže podatak da je to tri puta manje nego u Mađarskoj gde je BDP bio 120 milijardi dolara. To je trećinu slabije nego u Bugarskoj i Hrvatskoj, gde je BDP lane bio 48,9 i 48,7 milijardi dolara. Slovenački BDP je bio 42 milijarde, bosanki 16, albanski 11,4, makedonski 10, a crnogorski 3,99 milijardi dolara.
Sve u svemu, kada se manemo procenata dobijamo porazan rezultat da Bugraska i Hrvatska Srbiji beže najmanje 10 godina kad je ukupan BDP u pitanju. Tačnije, kada bi Srbiji BDP rastao tri odso godišnje, a Bugarskoj i Hrvatskoj da, recimo, ne poraste ništa, nama bi trebalo 10 godina da ih stignemo. Kada bi pak naš BDP rastao pet posto godišnje, a njihov tri odsto, mogli bismo da ih stignemo tek za 15 godina.
Niti je agrar razvojna šansa, niti će selo rešiti nezaposlenost
Računica je prosta. Ako je lane BDP Srbije porastao za 2,7 odsto, to znači da je on u dolarima u stvarno povećan 985 miliona dolara. BDP Hrvatske skočio je 2,5 odsto, ali je to je povećanje od 1,2 milijarde dolara. U procentima smo pobedili Hrvate, ali smo u novcu izgubili. Da ne pominjemo da je rast u Mađarskoj od dva odsto značio skok od čak 2,4 milijarde dolara, to jest dva i po puta više nego u Srbiji iako je u procentima manje.
Mi smo siromašna država i to valjda jednom treba da utuvimo i da vidimo šta nam je činiti. Kada je poljoprivreda u pitanju, ona svakako može doprineti našem ekonomskom oporavku, ali je pitanje kako i koliko. Elem, poljoprivreda nam godišnje donese oko pet milijardi dolara, a to znači da je dupliramo u narednoj deceniji, to bi bio dodatak od novih pet milijardi na skromnu bazu od 36,5 milijardi.
Može li onda agrar da bude naš razvojna šansa, a povratak na selo rešenje za nezaposlenost? Male su šanse. Poljoprivreda može da bude dobar pomagač u ekspanziji naše ekonomije, a bez reindustrijalizacije i razvoja novih tehnologija i IT sektora spasa nam nema. To jest, mi ćemo i dalje imati dobar rast u procentima, samo ćemo zaostajati u novcima.
Ako bi Srbija svake godine pobeđivala Hrvatsku u procentima, kao što je lane pobedismo, onda sam Bog zna koliko bi nam decenija trebalo da ih stignemo. Možda su i vekovi u pitanju.
Milovan Lukić