Portal pametne poljoprivrede

Za zemlje Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, čija je ekonomija u velikoj meri oslonjena na poljoprivredu, strateški su, u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, bitne teme koje se odnose na ruralni sektor. U tom smislu od velikog je značaja za sve zemlje regiona da stvore uslove za primenu IPARD-a – Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (eng. Instrument for Pre-Accession in Rural Development) pretpristupnog programa EU.

Ovaj instrument evropske pomoći zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije CAP – Common agriculture policy), koja predstavlja set pravila jednakih za sve i koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Koliko je važno valjano se pripremiti za CAP, najbolje govori podatak da taj budžet iznosi više od polovine ukupne kase EU. Kad država uđe u EU, dobija svoju kvotu u zajedničkom agrarnom budžetu, preko dva fonda – EAFRD (Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj) i EAGF (Evropski poljoprivredni garancijski fond), a da bi nacionalna poljoprivreda efikasno usvojila način funkcionisanja tih instrumenata, važno je da fondove koji su joj na raspolaganju u pretpristupnom periodu što kvalitetnije iskoristi i savlada principe na kojima se zasniva CAP. Prvi koraci u korišćenju daljih, izdašnijih fondova namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju prave se upravo kroz IPARD.

Glavni cilj IPARD II programa Republike Srbije 2014-2020. je unapređenje poljoprivrednog sektora uz pomoć konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda. Za to je EU našim poljoprivrednicima namenila 175 miliona evra, koji će im biti na raspolaganju kada Srbija prevaziđe adminstrativne prepreke.

Da bi bilo koja zemlja mogla da koristi sredstva iz IPARD-a, mora da ispuni dva osnovna uslova – politički i tehnički. Politički podrazumeva da mora biti kandidat za članstvo u EU a drugi, tehnički, da mora biti osposobljena da upravlja ovim sredstvima kako predviđa Brisel i koji je primenjen u svim članicama i kandidatima za EU. Srbija je postala kandidat za EU u martu 2012. godine i time ispunila politički uslov, ali još uvek nije ispunila tehnički deo kriterijuma, odnosno nije se akreditovala za korišćenje ovih sredstava. Razloga je više, ali još uvek je najočigledniji nedostatak adekvatne tehničke osposobljenosti ljudstva koje bi se bavilo upravljanjem tim sredstvima u Srbiji.

Od izuzetnog je značaja da svima koji se u zemlji bave poljoprivredom, ova sredstva budu na raspolaganju što je pre moguće. Više je razloga za to, a najveći su nedostatak budžetskih sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede  Srbije i izrazita potreba za povećanjem konkurentnosti domaće poljoprivrede u susret otvorenoj tržišnoj utakmici.

Takođe, veoma je bitna činjenica da ova sredstva po pravilu jesu u velikoj meri fokusirana na specifičnu grupu budućih korisnika – poljoprivrednika, koji su već dovoljno veliki da, uslovno rečeno, prerastaju nacionalni agrarni budžet (da su im domaće subvencije nedovoljne da pokrenu konkurentnost) a koji su, sa druge strane, još uvek nedovoljno veliki za komercijalne bankarske kredite. Upravo ova grupa poljoprivrednika ima veliku šansu da iz IPARD sredstava izvuče maksimum i unapredi sopstvenu konkurentnost do nivoa neophodnog za uspešno tržišno poslovanje.

Interes je i države i poljoprivrednika i celokupnog ruralnog sektora  je da se pravovremeno započne s edukacijama i treninzima potencijalnih korisnika. Pogotovo da se te edukacije odvijaju na terenu, što bliže korisnicima. Neophodno je učiniti sve što je potrebno u cilju što bolje pripreme, jer kao što se vidi na primeru Hrvatske i drugih evropskih zemalja koje su koristile IPARD, loš start i početni ishod deluje negativno na motivisanost potencijalnih korisnika.

Mnogo je vrednosti koje IPARD donosi u nacionalne sisteme podrške poljoprivredi, a jedna od njih je predvidljivost i transparentnost isplate sredstava. Kako podrška poljoprivrednoj proizvodnji svake zemlje zavisi od procenta rasta BDP-a i opšteg napretka nacionalne ekonomije, tako se i poljoprivredni budžet modifikuje u skladu sa trenutnim okolnostima. Za razliku od nacionalnih sredstava koje se najčešće određuju godišnje i gde je najveći problem konzistentnost podrške, u slučaju IPARD sredstava, budžet se određuje sedmogodišnje, u roku budžetskog perioda EU. To znači da se iznos sredstava i forma podrške gotovo nikako ili vrlo malo menjaju, što omogućava korisnicima dugogodišnje planiranje. Kada se na to doda i visina investicione podrške, koja može da bude znatna po pojedinim merama, izvesnost i predvidivost je više nego neophodna.

Uspostavljanje instrumenta pretpristupne pomoći EU 

Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA uspostavljen je Uredbom Evropskog saveta 2006. godine. Na taj način je Evropska komisija osnovala jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć zemljama u procesu evropskih integracija za budžetski period od 2007. do 2013. godine, a potom od 2014. do 2020. godine. Komponente IPA 2007-2013 bile su:

Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (IPA I);

Prekogranična saradnja (IPA II);

Regionalni razvoj (IPA III);

Razvoj ljudskih resursa (IPA IV) i

Ruralni razvoj (IPA V).

Struktura IPA u periodu 2014-2020. razlikuje se od pređašnje, čine je devet sektorskih oblasti, među kojima je i Poljoprivreda i ruralni razvoj.

Savet EU je 17. jula 2006. godine usvojio Uredbu (EC No 1085/2006) čime je ustanovljen instrument pretpristupne pomoći. Taj instrument, koji je stupio na snagu 1. januara 2007. godine, predstavljao je zakonsku osnovu za obezbeđivanje finansijske pomoći zemljama kandidatima i zemljama potencijalnim kandidatima u njihovim nastojanjima da ojačaju političke, ekonomske i institucionalne reforme u pogledu pristupanja Evropskoj uniji.

Evropska komisija je 12. juna 2007. godine usvojila Uredbu (EC No 718/2007) o implementaciji IPA Uredbe, detaljno definišući prihvatljivo upravljanje i kontrole odredbi. IPA je jedan od izvora finanisranja EU, koji se, u skladu sa budžetskom politikom EU, kreira za period od sedam godina. Ukupan budžet IPA II za period 2014–2020. iznosi 11,7 milijardi evra.

Iskustva deset zemalja koje su prošle kroz IPARD
(članice EU nakon 2004.)

Pre programa IPARD u Hrvatskoj je sprovođen SAPARD program, koji se odnosio na grupu od deset zemalja kanditada, od kojih su osam postale članice EU u maju 2004. godine. To je prvi program Zajednice namenjen kandidatima za članstvo koji se provodio u potpunosti decentralizovano. To je podrazumevalo prethodnu akreditaciju tela uključenih u sprovođenje i uspostavljanje sistema u zemlji kojoj je pomoć namenjena, a koji osigurava transparentno trošenje novca iz evropskih fondova. 

Svemu je prethodilo sklapanje višegodišnjeg sporazuma o finansiranju kojim se utvrđuje tehnički, pravni i administrativni okvir za sprovođenje SAPARD programa. Time je EU nastojala da se osigura, u formi međunarodnog ugovora, da će zemlja kandidat (primalac pomoći) učiniti sve što je potrebno kako bi se zaštitio finansijski i drugi interes EU. To je pre svega značilo spremnost kandidata da poštuje stroga pravila nadzora i kontrole, te da sa svoje strane učestvuje u sufinansiranju programa.

Pravilo je bilo da to učešće kandidata iznosi četvrtinu ukupne javne podrške, koja je različita, u zavisnosti od  vrste mera. Javna podrška nikada nije bila niža od 50 odsto prihvatljivih troškova. To je ujedno i najčešći udeo javne podrške. SAPARD program imao je 15 raspoloživih mera, a ukupno je bilo 13 mera uvrštenih u programima 11 zemalja kandidata koji su se provodili do 2009. godine.

Sprovođenje SAPARD programa nije se moglo započeti pre nego što se akreditovana tela uključe u sprovođenje, a potom i napravi akreditacija mera koje se nalaze u programu. Od navedenih mera samo su prve dve bile akreditovane i primenjivane u svih 11 država, a njihov udeo u ukupno isplaćenim sredstvima je 52 odsto, odnosno čak 59 odsto (bez Rumunije). Samo su Češka i Slovačka (obe po deset mera) i Slovenija (pet mera) uspele da akredituju za vreme trajanja programa sve ono što su u planu predvidele. Ni u jednoj od deset zemalja nije se započelo s odobravanjem sredstava korisnicima pre sredine 2002. godine.

Države koje su postale članice 2004. godine (EU-8: Češka, Estonija, Mađarska, Latvija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Slovenija) imale su nešto više od šest godina za implementaciju (do kraja 2006. godine) a Bugarska i Rumunija devet godina (do kraja 2009. godine) od donošenja plana. S druge strane, Hrvatska je za jednu programsku godinu SAPARD imala na raspolaganju oko tri i po godine, nakon čega joj je omogućeno korišćenje IPARD programa. 

Evropska unija  je putem SAPARD programa navedenim zemljama stavila na raspolaganje približno 3,12 milijardi evra. Nešto više od polovine tog iznosa otpadalo je na dve najmanje razvijene zemlje: Bugarsku i Rumuniju. Na kraju je zbir realizovanih projekata završio na nešto manje od 32.000 za EU-8 pri čemu je najveći broj projekata ostvaren u Poljskoj, kao najvećoj zemlji (nešto više od 71 odsto u toj grupi).  U Bugarskoj i Rumuniji, koje su imale tri godine duže razdoblje za sprovođenje, realizovano je oko 7.000 projekata. Prosečna vrednost realizovanih projekata u te dve zemlje bila je skoro pet puta veća od prosečne vrednosti za EU-8. Glavni razlog je veći broj projekata ruralne infrastrukture, posebno u Rumuniji a za takve je projekte potrebno po pravilu više vremena (zbog složene procedure javne nabavke koju provode jedinice lokalne samouprave). 

U radu „Hrvatsko iskustvo sa SAPARD-om i IPARD-om: Osvrt i preporuke za susjedne zemlje u regiji“ Miroslava Božića, koji je predvodio pregovarački tim Hrvatske za poljoprivredu, zaključeno je da je svakim krugom proširenja EU padao stepen iskorišćenja ovog osnovnog pretpristupnog programa za pomoć poljoprivredi. Iz dva osnovna razloga. Prvi je manja pripremljenost kandidata, a drugi i možda važniji je puno zahtevnija procedura, koja je već u primeru Bugarske i Rumunije u poslednjim godinama primene bila  pooštrena. Pravo značenje te pooštrene administrativne procedure su na primeru IPARD-a iskusile  Hrvatska, Makedonija i Turska.

Ipak, ukupni godišnji iznosi koje su iz fondova EU dobijale zemlje kandidati, u pretpristupnom periodu, nisu bili zanemarljivi. Kretali su se i do 193,3 miliona evra, koliko je dobijala Rumunija na godišnjem nivou. U ovoj zemlji prosečna vrednost EU podrške po projektu iznosila je 230.648 evra (tabela 1)

Tabela 1. Sprovođenje SAPARD (IPARD) programa u 10 novih zemalja članica EU

Iskustvo zemalja koje su u pretpristupnom periodu koristile sredstva iz fondova EU namenjena ruralnom razvoju pokazuje da su, kasnije, kao članice EU imale na raspolaganju mnogo izdašnije fondove. Rumunija je, na primer, kao zemlja kanditat, iz SAPARD, odnosno IPARD programa imala na raspolaganju 193.3 miliona evra godišnje, a nakon ulaska u EU za ruralni razvoj bilo joj je omogućena 1.26 milijarda evra. Slovačka je pre ulaska u EU godišnje dobijala 25.6 miliona evra, a kao članica 285.2 miliona evra (Tabela 2).

Tabela 2. Godišnja sredstva za ruralni razvoj nakon ulaska u EU

Dosadašnje finansiranje poljoprivrednih projekata u Srbiji iz evropskih fondova

Kako se navodi u IPARD programu za 2014-2020, glavni izvori EU finansiranja poljoprivrednih projekata u Srbiji bili su CARDS program i IPA fondovi. Srbija je dobila pomoć u okviru IPA fondova iz prve dve od ukupno pet komponenti od 2007. g., a prvi ugovori potpisani su 2010. g. Nekoliko IPA projekata imalo je za cilj jačanje kapaciteta i institucionalne pripremljenosti za IPARD:

• Projekat IPA 2007: „Izgradnja kapaciteta za sprovođenje politike ruralnog razvoja u skladu sa EU standardima“ (4,5 miliona evra), namenjen jačanju kapaciteta i stručnosti Uprave za agrarna plaćanja i Upravljačkog tela;
• Tehnička pomoć „Izgradnja kapaciteta za formiranje i sprovođenje LEADER inicijative u Srbiji.

Evalucioni izveštaj Okvirnog ugovora navodi da su ti rezultati samo delimično ispunjeni. Naime, nije osnovana IPARD agencija, u skladu sa zahtevima EU, dok je jačanje kapaciteta i stručnosti Uprave za agrarna plaćanja i Upravljačkog tela, te LEADER pristup, samo delimično zadovoljeno.

„Tehnička pomoć pri evaluaciji poljoprivrede i sektora za ruralni razvoj sprovedena i finansirana od strane IPA programa i drugih donatora u Republici Srbiji“, jedan je od projekata koji su se odnosili na pripremu IPARD-a u našoj zemlji. Između ostalih, tu je i projekat IPA 2010 „Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednom gazdinstvu (FADN)“, sa budžetom od dva miliona evra, koji je trebalo da unapredi ekonomske, finansijske i podatke o učinku na srpskim poljoprivrednim gazdinstvima. FADN (The Farm Accountancy Data Network) operativni sistem uspostavljen je 2015. godine.

Među IPA projektima koji su se odnosili na poljoprivredu su i „Usaglašavanje nacionalnih propisa u oblasti registracije i kontrole sredstava za zaštitu bilja sa propisima EU i primena novih zakonskih propisa“, „Jačanje kapaciteta i tehnička podrška za obnovu renojizacije vinogradarstva i za sistem oznaka geografskog porekla vina“ i drugi.

Donošenje nacionalnog programa i komplementarnih dokumenata

Donošenju nacionalnog IPARD (II) programa u Srbiji, prethodili su brojni dokumenti koji su predstavljali osnov za izradu IPARD. Između ostalog, 2013. godine usvojen je Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 10/13) kojim su definisane mere ruralnog razvoja. Takođe, iste godine je donet Pravilnik o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, broj 10/13) kojim se određuju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi za period od tri godine.

U 2014. godini Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za 2014-2020 koja daje novi pregled i ciljeve relevantne za poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i glavne mere koje će podržati dalji razvoj sektora u narednom periodu. Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju takođe bi trebalo da se stvore uslovi za uspostavljanje IPARD mehanizama, odnosno kreiranje neophodne pravne i institucionalne strukture za ovaj program. Važan dokument na osnovu kojeg se definišu svi ostali akti vezani za ruralni razvoj i poljoprivredu je Nacionalni program za poljoprivredu i ruralni razvoj Republike Srbije 2015-2020. (NPRD). Ovaj program predstavlja instrument za finansijsku pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2015. do 2020. godine, naravno, za nacionalna sredstva. To je dokument koji je komplementaran IPARD programu, definiše mere za podršku ruralnom razvoju u skladu sa aktuelnim nacionalnim pravnim aktima i potrebama i definiše kriterijume i finansijske elemente podrške. Najvažnije je, oslanjajući se na hrvatsko iskustvo, da nema preklapanja u merama i potencijalnim korisnicima IPARD. Dakle, ko ispunjava uslove i može da konkuriše za NPRD, taj ne može da se prijavi na konkurs za IPARD i obrnuto. Slikovito rečeno, onaj ko ima 20 krava i želi da investira u objekte, opremu ili nešto drugo, može da konkuriše za IPARD jer je to minimalan kriterijum u ovom programu kada je pomoći za proizvodnju mleka reč, a onaj ko ima 19 krava ne uklapa se u te okvire već može da konkuriše jedino za pomoć iz NPRD. Uglavnom, Nacionalni program za poljoprivredu i ruralni razvoj ima lakše uslove i zahteve za korisnike i stoga pokriva veći broj poljoprivrednika, s obzirom na to da je IPARD zahtevniji. Pored ovog dokumenta, postoji i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), a celokupna navedena legislativa je sistem koji obezbeđuje prisustvo srpske poljoprivrede i ruralnog razvoja u evrointegracijama.

Mere podrške u okviru NPRD su:

• investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;

• diversifikacija ruralne ekonomije;

• investicije u unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture i usluga;

• transfer znanja i razvoj savetodavnih usluga;

• usevi;

• pčelarstvo;

• očuvanje životne sredine;

• ruralni razvoj u šumskim područjima;

• LEADER pristup.

 Zaključak je da se neke od mera podudaraju sa merama IPARD programa, ali se i one, kao i programi lokalnih samouprava i APV razlikuju prema korisnicima, kriterijumima, nivou investicija.

IPARD po merama

U prvoj fazi odobravanja nacionalnog IPARD programa u Republici Srbiji akreditovane su tri mere. Četvrta mera, koje se odnosi na LEADER pristup, još uvek nije akreditovana jer sistem lokalnih akcionih grupa još nije uspostavljen. Nije odobrena ni peta mera, koja se odnosi na organsku poljoprivredu. 

Prva faza:

• Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava,
• Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda,
• Investicije u diversifikaciju aktivnosti i razvoj biznisa na gazdinstvu.

Druga faza:

• Priprema i sprovođenje lokalnih akcionih strategija – LEADER pristup,
• Agro-ekološko-klimatske mere – organska poljoprivreda.
•  

Za svih pet mera sredstva iz IPARD programa definisana su na godišnjem nivou, u okviru budžetskog ciklusa 2014-2020. godina. Evropske pare biće na raspolaganju za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava (prva mera), za preradne kapacitete i marketing (druga mera), te za unapređenje ruralnog turizma i pratećih usluga (treća mera). Najvrednija je prva, koja se odnosi na ulaganja u fizičku imovinu poljoprivrednika. Ukupan budžet za nju je 101.386.667 evra.

Evo, na primer, šta će se finansirati u sklopu prve mere IPARD II programa. Investicije obuhvaćene prvom merom, odnose se na četiri sektora – proizvodnju mleka, proizvodnju mesa, proizvodnju voća i povrća i ostalih useva, to jest žitarica, uljarica, šećerne repe. Uopšteno govoreći, uz pomoć IPARD fonda poljoprivrednici koji zadovolje uslove koji će preciznije biti definisani kada se prvi poziv raspiše, moći će da podižu ili obnavljaju štale, objekte za upravljanje otpadom, skladišta za stajnjak, silose i skladišta za žitarice… Moći će i da nabavljaju opremu i poljoprivredne mašine, da ulažu u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora… Evropa će im platiti od 60 do 70 odsto vrednosti ukupnih investicija. Naime, najmanji iznos donacije je 60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova, a ako je reč o mladim poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina u trenutku podnošenja prijave, povrat će biti 65 odsto. Ako pak u takve investicije ulaze poljoprivrednici u planinskim oblastima, evropska pomoć može ići i do 70 odsto vrednosti investicije, a dodatnih 10 odsto može biti dodeljeno za ulaganje u skladištenje stajnjaka, koje je značajno za zaštitu životne sredine (tretman opasnih otpadnih materija kao produkata proizvodnje, u skladu sa Nitratnom direktivom (91/676/EEZ), koja ima za cilj smanjenje zagađivanja vode uzrokovanog ili podstaknutog nitratima iz poljoprivrednih izvora, i sprečavanje daljeg takvog zagađivanja).

Poljoprivrednici, nosioci registrovanih gazdinstava, koji kane da ulažu u sektor voća, povrća i ostalih useva, dobiće povraćaj, to jest evropsku donaciju vrednu najmanje 10.000 evra, a najviše 700.000 evra. Za one koji su se opredelili za investicije u sektoru mesa ili mleka najmanji iznos povraćaja je 15.000 evra, a najveći milion evra.  Pomenimo i to da korisnik može dobiti podršku maksimalno 1,5 miliona evra javne pomoći iz IPARD programa.

Pravo na konkurisanje u prvoj meri IPARD-a imaju poljoprivredni proizvođači ili grupe proizvođača, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i to fizička lica ili pravna lica. Uopšteno, prihvatljivi izdaci odnose se na izgradnju, odnosno rekonstrukciju i na opremu. Izgradnja i rekonstrukcija uključuju troškove nabavke gotovih komponenti i delova (troškove kupovine i transporta) i njihovu instalaciju, kao i troškove izvođenja radova (materijal, transport i radove). Oprema podrazumeva i troškove kupovine, transporta i instalacije.

Konkurisanje za IPARD

Proces za korisnika IPARD fonda – od potpisivanja ugovora do podnošenja zahteva za isplatu ima sledeći tok:

Najpre korisnik treba da investira sopstvena sredstva u ono što želi da radi, potom da završi investiciju, s tim da svi računi i PDV budu isplaćeni u celosti. Potom se podnosi zahtev za isplatu sa originalnim računima i ostalom potrebnom dokumentacijom, sledi proces provere prihvatljivosti zahteva, što podrazumeva kontrolu na licu mesta i administrativnu obradu rezultata kontrole. Nakon svega toga donosi se odluka o isplati, isplaćuje se novac korisniku, a kontrola je nakon pet godina. IPARD se realizuje po principu kofinansiranja, a ukupna pomoć u investiciji za korisnika iznosi 50 odsto do 75 odsto ukupne vrednosti investicije u projektu. Učešće korisnika iznosi 30 do 50 odsto, Evropska unija, tj. IPARD fond daje najviše 75 odsto ukupne podrške države, a nacionalno kofinansiranje, to jeste podrška države iznosi 25 odsto. Kada je o isplati reč, zahtev za plaćanje predaje se po završetku ulaganja, a u rok za isplatu je 60 dana. Tada poljoprivrednik dobija povrat od najmanje 50 odsto vrednosti investicije. 

Dakle,  neophodno je obezbediti pun iznos novca potrebnog za realizaciju investicije. To znači da krajnji korisnik mora na bankovnom računu da ima sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije. Kada je spreman za investiciju, on konkuriše na objavljeni konkurs IPARD agencije. U ovoj fazi on je dužan da dostavi svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. To su, najčešće, razni dokazi o pravu svojine ili zakupa nad zemljom, dokazi identiteta, upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava i slično, uglavnom identično kao i za nacionalne mere. Međutim, osim ove opšte dokumentacije, potencijalni korisnik je obavezan da dostavi i specifičnu dokumentaciju, kao što je biznis plan, koji, u slučaju izgradnje i rekonstrukcije objekta, mora da sadrži i precizan spisak radova, tj. glavni i idejni projekat, dokaz o poštovanju minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja, zdravlje ljudi, zdravlje biljaka, bezbednost na radu, sve u zavisnosti od vrste investicije.

Odobravanje projekta

Posle dostavljanja svih potrebnih dokumenata, potencijalni korisnik ulazi u proces odobravanja projekta. Pošto se projekat odobri, korisnik može započeti investiciju, ali ne sme odstupati od svog projekta koji je priložio prilikom konkurisanja. Svaka, pa i najmanja promena, biće predmet odobravanja IPARD agencije, u suprotnom potencijalni korisnik može biti odbijen. Posle odobrenja projekta, korisnik IPARD sredstava stupa u ugovorni odnos sa IPARD agencijom, gde se jasno određuju prava i obaveze obe strane, uključujući i pravo na žalbu korisnika u slučajevima kada smatra da su mu ugrožena prava. Sa druge strane, korisnik je dužan da se pridržava odobrenog projekta i u toku perioda trajanja investicije prihvata kontrole koje mu šalje IPARD agencija kako bi bili provereni navodi projekta, radovi ili poštovanje trajanja investicije od pet godina. Veoma značajno je i da svaka investicija ima minimalni rok trajanja, a to je pet godina. To znači da je korisnik dužan da, u tom vremenskom periodu, održi investiciju (ne sme da otuđi objekat, da mu promeni namenu, niti da otuđi mašine), a sa druge strane mora da dostigne standarde EU, u zavisnosti od vrste investicije. U suprotnom, korisnik je dužan da vrati sva sredstva.

Odobravanje plaćanja

Nakon što je projekat odobren, korisnik počinje sa investicionim aktivnostima, prema odobrenom projektu. U zavisnosti od organizacije IPARD agencije, on može, u određenom roku ili samo u toku trajanja konkursa (ovaj konkurs različit je od konkursa za odobravanje projekta), da obavi refundaciju utrošenih sredstava u iznosu od 50 % vrednosti investicije (ili u pojedinim slučajevima, i 55 – 60 odsto, pa do 75 odsto). On, tom prilikom, podnosi sve račune, dokaze o uplati sredstava, i drugo, čime dokazuje obavljenu transakciju. Najčešće će refundacija sredstava biti obavljena jednom, za sva investirana sredstva, ali se kod zahtevnijih investicija može desiti fazno investiranje, pa samim tim i povraćaj sredstava može biti u više faza. U slučaju kupovine mašina postoji ograničenje koje se odnosi na zemlju porekla. To mogu biti samo mašine koje su poreklom iz EU ili zemalja u posebnom statusu EU (zemlje kandidati, potencijalni kandidati, zemlje EEA i zemlje u okviru Evropske politike susedstva).

Kontrola korisnika

Kontrola korisnika je višestruka. Ona/on će prvo biti proveren u fazi odobravanja korisnika da li je započeo investiciju/kupio opremu za koju konkuriše. To je takozvana „nulta kontrola“. U slučaju da je već započeo investiciju, njegov zahtev za ostvarivanje prava nad IPARD sredstvima biće odbijen. Druga kontrola se odvija pre isplate sredstava, a cilj je da se utvrdi da li je investicija obavljena u skladu sa predloženim projektom. Ukoliko to nije slučaj, zahtev za povraćaj sredstava biće odbijen. Poslednja kontrola obavlja se posle realizovane investicije i posle isplaćenih sredstava korisniku. To je ex-post kontrola, koja ima za cilj utvrđivanje da li je investicija održana i da li su dostignuti standardi EU na kraju investicije. Kontrole mogu biti i vanredne u zavisnosti od okolnosti (prevara, neregularnost, itd.). Korisnik je dužan da čuva svu dokumentaciju od trenutka sklapanja ugovora do trenutka isteka pet godina od realizovane investicije.

Sve investicije rade se na principu predfinansiranja, to jeste, neophodno je da se odobreni projekat završi sopstvenim sredstvima (ili kreditnim), a isplata sledi tek nakon završetka kompletne investicije i uz utvrđivanje ispunjenosti standarda same investicije.

Kako se navodi u „Vodiču kroz IPAII 2014-2020.“, za oblast „poljoprivreda i ruralni razvoj“ važe posebna pravila koja proističu iz ciljeva IPA II da se u okviru ove oblasti podržava postepena harmonizacija sa pravnom tekovinom Zajedničke poljoprivredne politike EU. Stoga se finansiraju aktivnosti koje su po svojoj prirodi slične onima definisanim u okviru Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj, koji je dostupan zemljama članicama EU. Zapravo, ide se ka tome da zemlja u procesu pristupanja bude spremna da u potpunosti primeni pravila koja važe za članice EU, pa su i sistemi kontrole i upravljanja za ovu oblast slični onima u zemljama članicama.su na godišnjem nivou, u okviru budžetskog ciklusa 2014-2020. godina.

MSc Slađana Gluščević, prof. dr Radovan Pejanović