Portal pametne poljoprivrede

Prema statistici hidrometeorološkog zavoda Srbije, decembar 2016. spada u najsuvlji i najhladniji mesec u poslednjih 50 godina. Slično vreme u ovom mesecu bilo je dalekih 1972. i 1975, a donekle i u 2013. godini. To samo po sebi i nije nešto vredno pažnje. Međutim, rezultati žetve pšenice u pomenutim godinama nisu bili sjajni. Naprotiv, prinosi su bili ispod prosečnih, 2,72, odnosno 3,05 tona po hektaru za celu teritoriju Srbije. U godini 2013. ostvaren je znatno bolji prinos (4,3 t/ha) što znači da donošenje bilo kakvih zaključaka ili prognoza nema velikog smisla.

Zabrinjava to što nepovoljni vremenski uslovi vladaju praktično od 20. novembra 2016. pa evo sve do kraja prve dekade januara 2017. Zemljište je u svom površinskom sloju dva do pet centimetara (setveni sloj) zamrznuto skoro 50 dana, što znači da nije došlo do bilo kakve promene na zasejanim  usevima. Kraj decembra i početak januara doneli su polarnu hladnoću i pad temperature vazduha na minus 15 do minus 20 stepeni. Sneg je pokrio srednji i južni deo Srbije, stvarajući ogromne probleme stanovništvu i privredi. Severniji delovi države, Vojvodina, Mačva pa i Stig, ostali su s veoma malo snežnih padavina. Debljina snežnog pokrivača varira od dva do osam centimetara (8. januar 2017. RHM). I to malo snega je moglo pomoći usevima da ga vetrovi nisu oduvali, ostavljajući potpuno ogoljene useve delovanju niskih temperatura koje se graniče s kritičnim za prezimljavanje.

Koliko usevi mogu da izdrže?

Strna žita različito reaguju na niske temperature što je rezultat njihove različite genetske osnove. Međutim, na otpornost prema mrazevima utiču i drugi činioci: dubina setve, faze porasta (rokovi setve), prisustvo snega, mineralna ishrana, vlažnost zemljišta itd. Generalno se može reći da strna žita poseduju najveću otpornost prema niskim temperaturama u fazi bokorenja (kada su biljke prošle faze kaljenja i akumulirale šećer u čvoru bokorenja). Isto tako veliku otpornost prema niskim temperaturama imaju i biljke u fazi klijanja i nicanja (pre pucanja koleoptile, tj. pre pojave prvog lista). Klijanci i ponici žive i rastu trošeći rezervne materije iz semena. Ali kada nastupi faza dva lista, rezervne materije su istrošene, mlada biljka nije sama stvorila dovoljno šećera u listovima, a nije formirala ni čvor bokorenja. Tada su biljke u najvećoj meri podložne dejstvu niskih temperatura.

Uljana repica u jesen formira lisnu rozetu, sa šest do 10 listova, u čijem je centru vegetaciona kupa u nivou ili ispod površine zemljišta. To je za ovu biljnu vrstu faza najveće otpornosti prema niskim temperaturama. Prebujni i pregusti usevi su slabije otporni prema mrazevima.

Najveću ulogu u zaštiti biljaka od niskih temperatura ima snežni pokrivač. Ispod snega debljine osam do 12 centimetara vrednost niskih temperatura na nivou biljaka je za 40 do 50 odsto niža. S obzirom na to da snega nema ili ga ima mestimično, u različitim količinama, realno je očekivati određene štete kao posledice delovanja niskih temperatura.
U ovom trenutku nije moguće proceniti kolike direktne štete mogu naneti trenutno vladajuće niske temperature.

Otpornost sorte

Proizvođači mogu biti donekle mirni što se tiče sortimenta i njegove otpornosti prema niskim temperaturama. Domaće sorte Simonida, Zvezdana, Renesansa, Pobeda, NS 40S, Rapsodija i Ilina su testirane na mrazeve (bez snega) od minus 15 stepeni u trajanju od nekoliko dana. Osim delimičnog izmrzavanja lisne mase, propadanja biljaka neće biti.

Inostrani sortiment bi takođe morao imati dovoljno otpornosti, inače ne bi mogao biti registrovan za promet. Problemi će nastati zbog nedovoljne pripremljenosti biljaka za zimu čak na 60 do 70 odsto površina što je posledica kasne setve i nepovoljnih vremenskih uslova.

Stvarni efekti niskih temperatura će moći da se procene narednog meseca, tj. kada se stvore uslovi za nastavak vegetacije.

Nažalost, prognoze vremena za januar 2017. govore da neće biti uslova za nastavak vegetacije.

Indirektne posledice

Smrznuto zemljište, osim što ne pruža uslove za porast biljaka, onemogućava i uzorkovanje zemljišta na sadržaj pristupačnog azota i njegove distribucije u profilu zemljišta. Ovi poslovi se moraju odgoditi za neki povoljniji period. Ranije je izneta pretpostavka da će se u 2017. morati utrošiti više azota nego što je uobičajeno, jer biljke nisu uspele da se ukorene kao u prosečnim godinama. Koren će ostati plići, pa azot iz dubljih slojeva od 60 centimetara neće moći da se iskoristi u punoj meri.
Dugotrajno dejstvo niskih temperatura i mirovanje vegetacije sve više smanjuju mogućnost oporavka biljaka na proleće. S porastom temperature iznad biološkog minimuma biljke će biti prinuđene da skraćuju i preskaču neke faze rasta i razvića. Time će se još više umanjiti šanse za dobar prinos. A mi tu trenutno ne možemo ništa da uradimo.

Prof. dr Miroslav Malešević

(Poljoprivrednik)