Portal pametne poljoprivrede

Da je državi iole stalo do poljoprivrede i da u njoj zaista vidi perspektivu, sigurno ne bi dozvolila da se armija agronoma, mladih ljudi od struke i nauke koji bi trebalo da vuku agar napred, povlači po biroima za zapošljavanje, a da se milijarde uložene u njihovo obrazovanje u blato bacaju.

Da joj je stalo, uvela bi, recimo, sistem zapošljavanja ovih visokokvalifikovanih mladih stručnjaka na poljoprivrednim gazdinstvima, kao što je to praksa u nekim zemljama Evropske unije. Postavila bi, na primer, uslov da svako komercijalno poljoprivredno gazdinstvo mora imati agronoma ako hoće da se pojavljuje na tržištu jer se, jasno je barem onima koji na farmama imaju stručnjake, samo tako u vreme kada tehnologija napreduje brzinom svetlosti, mogu postići bolji rezultati, prinosi i profit i može opstati među konkurencijom.

Ali… Našoj državi mladi agronomi služe za političke poene, za davanje lažne nade, za marketing ministara… Setimo se da je 2011. godine, odnosno nekoliko meseci pred izbore 2012. na inicijativu tadašnjeg ministra poljoprivrede Dušana Petrovića pokrenuta velika akcija zapošljavanje bezmalo 2.000 nezaposlenih inženjera kao savetodavaca poljoprivrednim proizvođačima. Bilo je tu svega i svačega, od toga da su mlade ljude iz Vojvodine slali na njima nepoznat teren u zapadnu Srbiju, bez novca, obezbeđenog smeštaja i prevoza od sela do sela, do žestokog negodovanja zadruga i domaćinstava koja su smatrala da o poljoprivredi znaju više od tek svršenih školaraca, ali mnogi od onih koji su bili angažovani hvalili su taj program. Sve dok po završenim izborima nisu počele da im stižu SMS poruke o tome da njihov angažman u aranžmanu s državom prestaje.

Lažnu nadu političari i ministri davali su mladim agronomima i pričajući o IPARD-u, interpretiranom kao spasonosnom programu za srpsku poljoprivredu. I ovde je po tim pričama trebalo da zaposlimo mnogo mladih stručnjaka, a nismo bili kadri da za nekoliko godina osposobimo ni stotinu službenika koji bi administrirali taj program. Navodno je obuku prošlo njih 46, potom je bio raspisan konkurs za još tridesetak. Dokle se došlo, da li su oni sad sposobni da barataju sa 175 miliona evra koliko bi iz IPARD-a trebalo da dobijemo i kad će Evropa proceniti da jesu i dati im taj novac na upravljanje – niko živ ne zna. No, to je posebna priča.

Propada kapital od milijardu i po dolara

-Srbija ima 5.513 nezaposlenih agronima i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. To su podaci iz decembra 2016. godine. Nonsens je da u ovoj zemlji nema razumevanja za najkvalifikovanije ljude koji bi trebalo da se uključe u proces poljoprivredne proizvodnje, a ima za one koje peru prljav kapital – kaže za “Agrosmart” prof. dr Miladin Ševarlić.

Po njegovoj računici, to su i milijarde izgubljenog kapitala. Kako kaže, ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera poljoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 dolara, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 miljardu dolara kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih ljudi.

-Da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, drugačije bi bilo. I da se limitira veličina gazdinstva, to jest broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili nekim drugim zemljama. Ovako, imamo hiljade nezaposlenih stručnjaka, prazna sela i nekoliko latifundija. Je li ova država zaista hoće latifundije, a sve nam je veći prazan prostor? Pa migranti kad pređu granicu nemaju gde da se sklone i popiju čašu vode, sve je sablasno pusto – kaže Ševarlić.

On napominje da su istraživanja koje je sa saradnicima radio prethodnih godina pokazala da, zavisno od regiona zemlje, u 50 do 80 odsto zemljoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog poljoprivrednog inženjera, što je neshvatljivo i neprihvatljivo.

Prema njegovim rečima, Srbija je od 2000. do danas izgubila oko 90.000 radnika u poljoprivredi i prehrambenoj idnustriji u toku procesa privatizacije, tranzicije, stečaja…

-Kako može da se očekuje da nove agrobiznis kompanije profitabilno posluju i budu održive kada nemamo održivost ljudi – pita se on.

S. Gluščević