Jagode zimi – malč pruža zaštitu
Biljke ulaze u period mirovanja krajem jeseni (od sredine do kraja novembra). U većini područja kontinentalnog dela naše zemlje jagoda strada od niskih zimskih temperature i poznih prolećnih mrazeva, ako nije pokrivena snegom.
U uslovima golomrazica zemljište promrzava, posebno lakši tipovi, čak i do veće dubine nego što je sloj u kome se nalazi korenje jagode. Tada dolazi do manjeg ili većeg izmrzavanja korena, a time i do oštećenja čitavog bokora. U takvim područjima treba obaviti zaštitu jagode, a naročito mlade zasade gde je sadnja obavljena kasnije u leto ili jesen. Ovo je jedan od razloga zašto treba izbegavati jesenju sadnju.
Da bi se bokornice zaštitile od ekstremno niskih temperatura i pomeranja zemljišta, a potom i isušivanja, koristi se malč kojim se prekrivaju sadnice. Kao malč, obično se koristi slama od pšenice, mada se u ove svrhe uspešno može koristiti I slama od raži I sudanske trave. Slama od ječma i ovsa ne pruža adekvatnu zaštitu. Obično se preko sadnica nanosi sloj od četiri do devet centimetara slame, koja ne bi trebalo da ima seme od korova. Nanošenje malča na velikim površinama je obično mehanizovano – koristi se mašina koja seče i raspršuje slamu preko leja. Na manjim parcelama, malčiranje se može obaviti I ručno, uz pažnju da debljina sloja nanesene slame bude ravnomerna.
Slamu ne bi trebalo koristiti sve dok jagode ne uđu u period mirovanja. Dobro je sačekati dok prođe nekoliko jakih mrazeva i lišće potpuno dehidrira. Malč se mora primeniti pre nego što nastupe temperature dovoljno niske da izazovu oštećenja i pre snežnog pokrivača posle koga malčiranje ne bi imalo efekta. Malčiranje primenjeno neposredno pre smrzavanja zemljišta daje najbolji efekat. Ista procedura ponavlja se iz godine u godinu, dokle god se zasad obnavlja. Rano u proleće, kada prođe opasnost od zimskih mrazeva, ovu zaštitu treba ukloniti s bokora jagoda (da se ne bi odložilo cvetanje i umanjio prinos).
Dipl. inž. Slobodan Gošić, PSSS „Šabac“
(Poljoprivrednik)