Portal pametne poljoprivrede

Strast prema kvizovima bračnom paru Golić donela je oko 4.000 evra. Deo tog novca su 2006. uložili u kupovinu hektara zemlje na periferiji Zrenjanina. Jedina veza sa poljoprivredom bili su im hobiji – bonsai i cveće.

„Nakon jedne ozbiljnije bolesti sam dobio savet lekara da krenem da se bavim nečim što će delovati smirujuće na mene, i supruga i ja smo rešili da kupimo zemlju i da napravimo neku bašticu“, priča Aleksandar Golić.

Olivera je godinama radila kao frizerka, spremačica, prevodilac za gluvoneme. Sada uzgaja muškatle i najmanje devet meseci provodi u voćnjaku.

„Ne gledam više na sat, ceo dan sam u bašti, uživam. To je jedno veliko zadovoljstvo. Prvo – ambijent je lep, drugo – voća ima dosta“, priča Olivera Golić.

„Imali smo plan da se bavimo samo sa dve voćne vrste, to su lešnici i kupina. Kada smo mi kupili njivu, naš sin je imao samo četiri godine i mi smo posadili za njega i jagode i šumske jagode, i maline i ribizle. Trudili smo se da u svakom vegetativnom delu godine imamo neke plodove“, dodaje Aleksandar.

Danas imaju preko 30 kultura, lekovito, začinsko i krmno bilje. Sve je organsko.

„Ja sam posejao lucerku između lešnika kao međuusev i od toga smo mogli da ostvarimo neki prihod, odnosno trampili smo lucerku za svinju“, ističe Aleksandar.

Prave kompote, rakiju, zimnicu.

„Već imamo sušaru. Prvu klasa voća prodajem, drugu klasu – koja je jako zrela i curi – ne prodajem jer nije lepo da se to prodaje. To sebi ostavljam za džem i za sok. Sad ćemo sušiti jedan deo zrelog voća, koje može i da se proda, i ješćemo i sortiraćemo i pravićemo džemove“, ističe Aleksandar.

Do sada su plodove koristili samo za sebe. Sada, kažu, posle 10 godina ulaganja i rada, vreme je i za zaradu.

(RTS)