Ozima strna žita prelaze u generativnu fazu
Neprimereno visoke temperature za ovo doba godine i nedostatak padavina ne doprinose uspešnom porastu i razviću ozimih strnih žita. Pre svega se to odnosi na pšenicu, ali takođe i na ječam, raž, tritikale, pa i na speltu. Kalendarski gledano, vreme je za početak vlatanja, odnosno porasta u stablo. U normalnim, prosečnim godinama, vlatanje se beleži od 25. marta do 10. (15) aprila, u zavisnosti od vremena nicanja, odnosno setve. Međutim, 2016/2017. je daleko od prosečne, s puno ekstrema i varijabilnosti svih klimatskih činilaca. Takvo vreme ozima pšenica ne podnosi i ono će se znatno odraziti na konačan prinos. Ipak, od svih vremenskih činilaca najveći uticaj na rast i razviće ima temperatura vazduha i zemljišta. Sve izraženija suša pogoršava uslove za prelazak ozimih žita u generativnu fazu koja počinje upravo s vlatanjem, tj. početkom faze porasta u stablo. Temperature više od 15 stepeni dovode do ubrzavanja pojave pojedinih fenofaza i skraćuju njihovo trajanje.
Generativna faza
Prelazak u generativnu fazu u kojoj se formiraju generativni organi (klas sa svim svojim delovima) ključan je za formiranje potencijala za prinos. S početkom generativne faze povezan je i tzv. svetlosni stadijum. Wime se označava period kada je dan duži od 14 sati, čime se indukuje generativna faza. Sada će nastupiti period intenzivnog formiranja organske materije, pre svega fotosintetičkog aparata, tj. listova. Njihovi začeci su već formirani, ali vidljiv je samo 6. list koji ujedno i označava porast prve internodije. Ona će na površinu zemljišta izneti sve ostale (5) internodije i samu vegetativnu kupu, koja započinje svoje diferenciranje: broj klasaka, tj. dužina klasa, zatim broj cvetova u klascima (5-7) i konačno se formiraju delovi svakog pojedinačnog cveta.
Period vlatanja bi trebalo da protiče pri optimalnom nivou hraniva u zemljištu i samoj biljci. Posebno je važno da temperature ostanu u intervalu od 15 do 21 stepen i da bude dovoljno vlage u zemljištu. Koliko će od navedenih uslova biti ispunjeno ostaje da se vidi u narednih 30 do 40 dana.
Mere nege i zaštite
S obzirom na to da su usevi trenutno u veoma različitim fazama porasta (vlatanje-bokorenje), najviše direktne i indirektne štete od nepovoljnih vremenskih uslova imaće mlađi, kasno zasejani usevi. Već ranije je predočeno da će njihov korenov sistem biti 30-40 centimetara plići i kretaće se do dubine 50-70 centimetara, dok će koren useva iz ranijih rokova dostizati dubinu i preko 90 centimetara. To dalje znači da će mlađim usevima biti veoma ograničena mogućnost korišćenja vode i hraniva iz slojeva zemljišta ispod 50 do 60 centimetara dubine. Za proizvođače to znači da će morati da koriste i folijarnu prihranu kako bi se usevi nesmetano razvijali i formirali veći potencijal za prinos.
Preventivnu zaštitu od bolesti su mnogi proizvođači već preduzeli. Neki su sačekali savete stručnjaka, a neki su to po svom nahođenju učinili poučeni ranijim iskustvima. Zbog opasnosti od pojave nekih patogena, useve treba češće pregledati i signalizirati promene. Slično se može reći i za pojavu štetnih insekata kojima suvo i toplo vreme pogoduje. Treba očekivati ranije i intenzivnije napade insekata, koji su redovni pratioci žita (lema, lisne vaši i dr.).
Pojava korova će, takođe, biti intenzivnija, imajući u vidu slabiju konkurentnost žita u ovoj godini. Verovatno neće biti dovoljan jedan tretman herbicidima, jer će se toploljubiviji korovi javiti kasnije (sirak, suncokret, galijum i sl.).
Kada je zaštita useva u pitanju, proizvođači treba da se oslanjaju na informacije savetodavnih službi koje dolaze preko mnogih medija. Prognozno-izveštajna služba i stručnjaci za zaštitu neprekidno obilaze polja, pa treba očekivati blagovremena upozorenja.
Dileme
Mnogi proizvođači su uslovno zadržali svoje kasno zasejane useve. Ostavljena je mogućnost da i takvi usevi razviju neki potencijal za prinos od tri do pet tona po hektaru. Budući da vremenski uslovi nisu povoljni za kasno zasejane useve, sve su veći izgledi da će neke parcele biti presejane nekom drugom biljnom vrstom (suncokret, soja, kukuruz). Ovo je period kada treba donositi odluke. Ekonomska isplativost gajenja pšenice ne postoji ako su prinosi niži od četiri tone po hektaru. Proizvođači će biti na gubitku i ako ostvare manje od pet tona po hektaru, ali se možda može računati na korekcije cena na tržištu.
Ako neko bude želeo da preseje svoju njivu, to treba da uradi uz minimalnu površinsku obradu. Nikako ne treba koristiti plug ili teške tanjirače. Ceo posao treba da bude obavljen u istom danu kako se ne bi gubila vlaga.
Setva jarih kultura se odvija ubrzanim tempom. Kako su zimske zalihe vlage beznačajne, a tekućih padavina nema, dobro treba razmisliti o gustini setve kukuruza, a donekle i suncokreta. I kod okopavina se očekuje velika borba s korovima i štetnim insektima. Sve izgleda kao da nas očekuje teška i neizvesna godina.