Portal pametne poljoprivrede

Na pitanje kada će biti bolje u srpskoj poljoprivredi, verovali ili ne, postoji prost odgovor. Da bismo krenuli napred moramo da prestanemo da slušamo o tri stvari – povratku na selo, uvozu GMO i prodaji zemlje strancima. Kad shvatimo da su ove tri „velike“ teme mraćenje prazne slame i prevara onda možemo da krenemo napred. Ovo uopšte nije šala, već suština stranputice na kojoj se nalazimo i loših namera ili potpunog neznanja onih koji godinama kroje sudbinu srpskog sela i poljoprivrede.

Srpska poljoprivreda je već 30 godina prepuštena sama sebi, razvija se i propada stihijski bez ikakvog plana i vizije. Lepe želje se proglašavaju za strategiju razovija, a prazne priče su ustvari hvalospevi o rekordima. Drugačije nažalost i ne može u državi u kojoj su ozbiljne teme zamenjene nebulozama, a tri glavne rasprave koje se decenijama, stalno ili povremeno, vode u Srbiji, su i  klasičan primer bacanja prašine u oči.

Najlepše pevaju zablude

Povratak na selo, prodaja zemlje strancima i genetski modifikovani organizmi. Prosto je nevrovatno koliko je političkih rasprava, akademskih naklapanja i kvazistručnih skupova i pisanija proćerdano o ove tri stvari. Zašto se o tome raspravlja s toliko žestine, na toliko mesta i toliko godina?

Pa zbog proste činjenice da to svakoj vlasti u ovoj državi odgovara  kako se ne bi raspravljalo o ozbiljnim stvarima. Dok su šećerane prodavane za tri evra, grmelo se o GMO soji, dok su tajkuni za tepsiju ribe uzimali poljoprivredna preduzeća i stavljali ih pod hipoteku i uprošaštavali, stručnjaci i analatičari raznih fela trubili su kako radnike iz tih uništenih firmi treba prebaciti da se bave poljoprivredom i vrate na selo. I ne samo oni već i svi drugi koji su ostali bez posla jer nam se sela prazne i osaju pusta, a u selima je budućnost.

Dok su tajkuni preuzimali kompletan otkup, reformatori su seljacima spočitavali da ako znaju da proizvode onda valjda znaju i da prodaju. Dok su dva tri tajkuna i dve tri firme preuzimale kompletan izvoz srpske poljoprivrede, vodila se kampanja o zabrani prodaje zemlje strancima i tako unedogled. Kako se koja vlast promeni, tako krene kampanja da se zabrani uvoz GMO, da se ljudi vrate na selo i da se zbarani prodaja zemlje strancima. Nevrovatno ali istinito.

Demagozi, dušebriznici i čuvari srpskog sela i poljoprivrede, već  godinama na sve ovo imaju tri čuvena pitanja – a je l’ treba das uvozimo GMO, rasprodamo zemlju strancima i je l’ normalno da su naša sela prazna, a možemo da hranima pola Evrope? Šta pametan čovek na ovo može da odgovori? Šta god da kaže sumanuto je. To vam je kao da odgovarate na pitanje: „Da li tvoja majka zna da si ti lopov?“. Šta god da odgovorite priznajete da ste krali, a niste ni krivi ni dužni.

Ljudi na selu koji se bore svakodnevno da prežive lako nasednu na velike teme jer -najlepeše pevaju zbalude. To bahata politika godinama koristi i zloupotrebljava.

Političari i „advokati“ tajkuna i prevaranata busaju se u prasa kako će oni spasiti Srbiju od GMO-a i stranaca i vratiti ljude na selo, dok živimo u zemlji u koj ne postoji nijedna jedina institucija koja bi se ozbiljno bavila poljoprivredom. U otkupu vlada haos, ozbiljne organizovane proizvodnje nema, zadruge praktično i ne postoje. Seljaci se bave švercom i svim drugim samo ne poljoprivredom, jer drugačije ne bi preživeli, a kvazieksperti ljudima u gradu savetuju da se vrate na selo.

Malinari trube o cenama, političari ih tapšu po ramenu, a ova proizvodnja i njen izvoz nalaze se na prekretnici i pod velikim znakom pitanja, i budućnost joj je upitna ako se ovako nastavi. Što premijer više prebrojava krave, to je stočarstvo u sve goroj situciji, o proizvodnji mleka da i ne pričamo…

Ukoliko se malinari što pre ne pozabave novim sortama, novim tehnologijama, novom organizacijom otkupa, prerade i skladištenja, proći će kao i stočari i mlekari, a maline ćemo uvoziti kao beli luk i pasulj.

Da li je moguće da ne možemo da shvatimo da u Holandiji na selu živi manje od 10 odsto stanovništva, a da je izvoz poljoprivrednih proizvoda preko 80 milijardi evra? U Srbiji najmanje 30 odsto ljudi živi na selu, a ukupna vrednost poljoprivrede je pet milijardi evra. Ne izvoz, već sve što proizvedemo je pet milijardi evra. Sad ispada da mi imamo malo ljudi na  selu. Da se svi vratimo, znači da bi smo uspeli da nakupimo dvadesetak milijardi evra. Da nije tužno bilo bi smešno.

Stihija glavna strategija

Priča o GMO je primer nad primerima. Šta je tu razvojna šansa? Kada bi srpski seljaci hranili svinje i telad sojom koja nije GMO i kada bi to bio naš izvozni brend, koji bi omogućavao odličnu zaradu, onda bi sve priče o GMO imale smisla. Ovako, to je samo  bacanje prašine u oči. Svinje hranimo biserima i prodajemo ih u bescenje. Nemamo GMO, ali imamo vakcinaciju protiv svinjske kuge. GMO nije dobar po zdravlje, a vakcinacija protiv kuge je zdrava. Pa zašto je onda zabraniše po Evropi? Samo je izgleda u Srbiji zdravija vakcinisana svinjetina od one hranjene GMO sojom. E baš je vakcinacija uz veliku zaradu tajkuna na izvozu glavni razlog zašto se godinama trabulja o zabranma GMO. Ne laje kera sela radi..

Zabrana kupovine zemlje strancima je budalaština nad budalaština, kad već 15 godina stranci mogu da kupuju proljoprivredna preduzeća i zemlju. To smo pisali već nekoliko puta. Mogu da kupe 500.000 hektara, ali ne mogu dva hektara. Zar vredi uopšte se time i baviti? Eto primeri iz Rumunije. Ne vidim da su Nemaci i Austrijanci potrčali da razgrabe Rumuniju.

Sve u svemu, male su šanse da će neko ozbiljno da se pozabavi budućnošću. Stihija će biti glavna strategija, pa ko preživi. Vratićemo se u selo na Marsu, gde će stranci odneti naše njive kada ih pokupuju i gde nama GMO.

Milovan Lukić