Portal pametne poljoprivrede

Prva faza u pripremi objekata za prijem novog jata je takozvano mehaničko čišćenje tj. uklanjanje prostirke, odnosno nakupljenog izmeta iz prethodnog turnusa, naglašava Siniša Kljajić, stručnjak za živinarstvo u kompaniji „Ravago“ u Feketiću, najsavremenijoj fabrici za proizvodnju premiksa za stočnu hranu u Evropi. Evo njegovih saveta za pripremu objekata:

Tretman iskorenjivanja insekata

U „Ravagu“ je nasavremenija oprema koju ima švajcarski „Biler“

Važno je odmah napomenuti da, ukoliko postoji problem infestacije (najezda insekata), tretman njihovog iskorenjivanja ili bar značajnog umanjenja (dezinsekcija) mora se sprovesti pre uklanjanja đubreta. Insekti polažu jaja ispod površinskog sloja prostirke koju čini izmet pomešan sa slamom ili piljevinom i stoga ih treba napasti kad su u fazi redovne aktivnosti.

Ukoliko se sva prostirka iznese, insekti se povuku u pukotine zidova, podova, krovne konstrukcije kao i u delove opreme (naročito ako je kavezni objekat u pitanju) i svi tretmani uobičajenim hemijskim sredstvima su neefikasni. Na našem terenu prisutne su takozvane noćne bube, zatim domaće muve, bubašvabe…

Problem sa insektima ne treba zanemariti jer oni prenose viruse i bakterije (Clostridium Botulinum na primer) i indirektno mogu biti veoma štetni.

Pristupačnost adekvatnih preparata na tržištu je sasvim pristojna i mogu se lako naći efikasni insekticidi.

Crvenu grinju suzbijati dok je živina u objektu

Kada je u pitanju crvena kokošija grinja (Dermanyssus gallinae), uzročnik velikih problema u našem regionu, pored navedenog važno je napomenuti da je borba protiv te pošasti mnogo efikasnija dok je živina u objektu! Čim se jato ukloni, grinje se sakriju i onda su skoro neuništive, a mogu da žive bez hrane i duže od godinu dana!

Samo mehaničko čišćenje je obavezno u evropskom živinarstvu i to nakon svakog turnusa (za razliku od SAD gde se objekti za podni uzgoj čiste najčešće jednom godišnje a u proseku na svake tri godine). Oštra legislativa u EU i okolnim zemljama po pitanju zoohigijene, a naročito po pitanju salmoneloze nameće potrebu da se postupak uklanjanja stare prostirke sprovede temeljno i pedantno.

To znači da nije dovoljno to što mehanizacija iznese veći deo stajnjaka već je neophodno počistiti i sastrugati i sitne čestice (metle, četke…). Upravo se ovde često pravi greška tako što se ostavi previše organskog materijala očekujući da će sredstva za dezinfekciju završiti započeti posao. Neće, zbog toga što će se bilo koje sredstvo za dezinfekciju vezati za taj organski materijal i potrošiti, te ga neće biti dovoljno da završi posao kojem je namenjeno.

Obavezno sanitarno pranje

Sledeća velika greška koja se ponavlja na našim farmama je izostanak druge faze u pripremi objekata pod nazivom sanitarno pranje. Značajan broj živinara nakon mehaničkog čišćenja odmah pristupa završnoj dezinfekciji, a da ne sprovede sanitarno pranje.

Ovo je postupak pranja podova, zidova, tavanica i opreme ali ne čistom vodom kao što se to obično radi, već sredstvima na bazi deterdženata tj. površinski aktivnih materija.

Naše tržište je dobro pokriveno i takvim proizvodima. Postoje preparati koji pored deterdženata sadrže i masnu sodu, eterična ulja (eukaliptus i sl.) i druge sastojke. Često te smeše penušaju nakon što se rastvore i dođu u dodir sa zagađenom površinom. Čak postoje i uređaji pomoću kojih se pena stvara (tzv. penomati). Nakon nanošenja rastvora (pene), obično se sačeka neko vreme (pola sata ili već po priloženom uputstvu) pa se nakon toga vrši ispiranje.

Ukoliko živinar ima uređaj za pranje pod pritiskom (tzv. puromat), ispiranje će biti lakše. Važno je napomenuti da se pri ispiranju često pravi greška u vidu upotrebe prejakog mlaza vode. Na takav način se prljavština koju je deterdžent odvojio od površine i koju treba ukloniti, ponovo diže u vazduh i raznosi po zidovima i opremi, koji se smatraju opranim.

Dezinfekcija – važno je da se ništa ne preskoči

Završni postupak pripreme je dezinfekcija. Ova sama reč je dugo bila precenjena (možda je i sada). Njome uništavamo veći broj mikroorganizama ali ne sve, nije to sterilizacija. Zato je prethodni postupak toliko bitan. Dezinfekciju valja uraditi temeljno, pedantno i sa velikom pažnjom. Izbor sredstva zavisi od problematike u prethodnom periodu.

U zavisnosti od toga da li nas je mučio gamboro, kokcidioza, salmoneloza, kolibaciloza ili nešto drugo, tako ćemo i odabrati dezinfekciono sredstvo, sa jasno određenim ciljem.

Pri sprovođenju dezinfekcije, ne sme se ništa preskočiti: podovi, zidovi, plafoni, oprema, nova prostirka… interesantno je da se često zaboravi unutrašnjost nipl-sistema za pojenje, što može izazavati velike probleme. Za tu svrhu, najbolji su preparati na bazi vodonik peroksida.

Uopšteno, velika greška koja se često dešava je parcijalno čišćenje, pranje i dezinfekcija. Detaljno se pripremi unutrašnjost samog objekta za prijem a u njegovoj okolini ostane krš i lom! Takođe, neretko se viđa odlično spremljen objekat a da se u neposrednoj blizini nalazi drugi koji nije ispražnjen, ni po pitanju stajnjaka a često i sa starijom živinom u njemu.

(Agrosmart)