Upotreba sumpora protiv pepelnice vinove loze
Pepelnica vinove loze (prouzrokovač Uncinula necator) je postojan problem u vinogradima više od jednog veka. Pretpostavlja se da je poreklom iz Japana odakle je dospela u Ameriku, a iz Amerike u Evropu. Pepelnica napada sve zeljaste delove vinove loze. Listovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja a simptomi se javljaju i sa lica i sa naličja. Sa lica se razvija brašnasta kolonija koja je beličaste boje dok je sa naličja sivkaste boje. Na lastarima se uočavaju crvenkaste ili mrke zone sa žiličastim obodom. Lastari mogu biti zaraženi dok su zeljasti. Pepelnica prouzrokuje najveće štete na bobicama i to u vremenu od zametanja pa do početka zrenja. Bobice uglavnom pucaju uzdužno na dva dela i mogu se videti semenke. Kasnije se bobice sasuše.
Suzbijanje bolesti se izvodi fungicidi-ma od kojih se prvo koristio sumpor. Program koji se danas primenjuje u zaštiti loze od pepelnice dat je u biltenima još oko 1900. godine. Ovaj program se sastoji uglavnom od primene sumpora u intervalima od po 7 – 14 dana tokom osetljivog perioda loze. Interval može biti prilagođen lokalnim uslovima i prema sorti vinove loze, ali do sada nije dat sistematski metod za utvrđivanje najboljeg vremena primene sumpora. Dosadašnja uputstva su vodila ili do prekomerne ili do nedovoljne upotrebe sumpora u godinama kada su uslovi sredine više ili manje povoljni za periodičnu pojavu bolesti.
Klijanje, infekcija i razvoj kolonije kod gljive koja izaziva pepelnicu zavisi u mnogome od temperature vazduha, odnosno mnogo više zavisi od temperature nego od vlažnosti. Ovi međuodnosi prema temperaturi vazduha bili su osnova matematičkog modela razvoja pepelnice što je pokazalo povezanost različitih vremenskih uslova i epifitotičnih pojava i prognoziranja pojave epifitotija. Uspešna primena ovog modela dovela je do ideje da temperatura može biti ključ za program efikasnije primene sumpora.
Uslovi sredine, osobito temperatura su u uskoj povezanosti sa efikasnošću sumpora kao fungicida, a isto tako su povezani i utiču na brzinu porasta vinove loze. Dva osnovna razloga za ponovnu upotrebu sumpora su postojanost sumpora i slabljenje njegovog dejstva u vremenu i novi prirast vinove loze koji nije zaštićen. Ovaj melod se zasniva na određivanju vremena za primenu sumpora u odnosu na temperaturu.
„Vremenska metoda“ počiva na pretpostavci da je temperatura najvažniji faktor koji kontroliše brzinu razvoja patogena, porast osetljivog tkiva vinove loze i postojanost sumpornog praha.
Brojna proučavanja su pokazala da efikasnost sumpora naglo opada ispod 20°C. Na taj način pri nižim temperaturama, zaprašivanje sumporom mora biti intenzivnije da bi se sprečilo širenje pepelnice. Postojanost sumpora na raznim temperaturama i potreban intenzitet zaprašivanja na tim temperaturama su predmet daljih istraživanja.
Kada je temperatura najpovoljnija za razvoj i porast vinove loze, sumpor se primenjuje najčešće. Kada je porast gljive ograničen visokim temperaturama., intervali između pojedinih tretmana primene sumpora se produžuju. Pri temperaturi od oko 28 – 29 stepeni može doći do pojave fitptoksičnosti, dok na temperaturama 35 stepeni i višim, primena sumpora se ne preporučuje.
U korišćenju tabele uzgajivači beleže maksimalnu i minimalnu dnevnu temperaturu najmanje 5 dana. Prvo zaprašivanje se izvodi ili 12 dana posle pojave prvog lista na lastaru ili kada je lastar dug oko 15 cm. Prvo tretiranje se vrši u jednoj od ove dve faze – koja je ranija. Međutim, u slučaju ranih infekcija lastara, kada se oni razviju iz zaraženog pupoljaka, blok treba prskati sumpornim preparatima da bi se pepelnica iskoremla.
Sledeća tretiranja sumporom su određena temperaturom vazduha. Sumpor se ponovo primeni posle kiše ili orošavanja kada padavine prelaze 2,5mm. Isto tako kada temperatura pređe 38°C ne sme se primenjivati sumpor jer dovodi do fitotoksičnosti. Tretiranja treba da se izvode sve dok grožđe ne dostigne zrelost sa oko 12 -15% šećera, praktično do šarka.
Đorđević Ljubiša, dipl.ing.