Portal pametne poljoprivrede

Sedam decenija uspešnog rada Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima krunisano je uspesima na raznim poljima – vina iz ove naučne kuće svetski su priznata, vojvođanska vinogorja doživljavaju renesansu, a Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, dobrim delom zahvaljujući rezultatima Instituta, odnosno Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, osvaja visoke pozicije na globalnim listama najuspešnijih univerziteta.

Danas je ovaj departman Poljoprivrednog fakulteta povodom velikog jubileja organizovao naučno-stručni skup „Nove sorte i klonovi vinove loze“. Brojni gosti među kojima su bili prestižni evropski stručnjaci iz oblasti vinogradarstva i vinarstva imali su samo reči priznanja i hvale.

-Ovo je prvi u nizu događaja kojima ćemo obeležavati značajan jubilej. Nove sorte vinove loze i klonovi predstavljaju značajno sredstvo za unapređenje vinogradarstva, a u budućnosti će njihov značaj biti i mnogo veći. Ovaj skup je prilika da se upoznamo sa sortama koje su selekcionisane u Srbiji, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kao i onima koje su selekcionisane na najznačajnijim evropskim centrima, pa su tu i oplemenjivači iz Mađarske, Italije, Makedonije…- kazao je direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu dr Dragoslav Ivanišević.

Osvrćući se na prve korake ove naučne kuće, on je podsetio na to da je sve počelo 1947. godine kada je formiran Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima. Iste godine aktivnosti su proširene i na oblast voćarstva, da bi kasnije Zavod izrastao u Institut sa pet odseka.

-Samo u poslednjih deset godina realizovana su 32 projekta, od kojih je deset međunarodnih i svi su za cilj imali unapređenje vinogradarstva – kazao je on ocenivši da je veliki značaj novih sorti i klonova za razvoj srpkog i svetskog vinogradartstva i da je ovaj naučno-stručni skup organizovan da bi se proizvođačima približile te nove sorte.

-Oplemenjivanje, stvaranje novih sorti jeste jedna od najznačajnijih naših aktivnosti. Imali smo situaciju u Srbiji i Evropi da je dolazilo do značajnog smanjenja površina pod vinovom lozom, ali u narednom periodu se očekuje da će zbog nove evropske politike, odnosno ukidanja nekih mera i ograničenja, vinova loza početi da se sadi na većim površinama – kazao je Ivanišević.

Govoreći o značaju i ulozi ovog departmana u istoriji Poljoprivrednog fakulteta dr Nedeljko Tica, dekan ovog fakulteta ukazao je na simboliku između početka i današnjeg dana.

-Sve je krenulo sa vinogradarstvom i vinarstvom. Institut je preteča rada Poljoprivrednog fakulteta,  a evo sedmu deceniju smo zaokružili sa najvećim uspehom ovog departmana koji je postao prepoznatljiv po svojim vinima i sortama grožđa. Svojim vinima je učinio ono što možda ni sam fakultet nije uspeo – doveo ih na vodeća mesta u domaćim i evropskim razmerama – kazao je Tica.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Dušan Nikolić naglasio je da ovaj univerzitet spada u grupu takozvanih sveoubuhvatnih, dakle pokriva gotovo sve oblasti nauke i visokog obrazovanja.

-U poslednjih godinu dana ostvarili smo impesivne rezultate kada je reč o rangiranju na velikim globalnim rang listama najboljih univerziteta. Našli smo se na tri velike rang liste, a na jednu od njih dospeli smo zahvaljujući Poljoprivrednom fakultetu. Rangirano je ukupno 26.000 akreditovanih univerziteta, a  naš  je između 200. i 300. mesta i to u oblasti poljoprivrede – naglasio je Nikolić.

Predavači sa Pečujskog univerziteta i Instituta za primenjenu genomiku u Udinama predstavili su nove sorte vinove loze stvorene u Mađarskoj i Italiji. O rezultatima sedamdesetogodišnjeg oplemenjivačkog rada na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima govorila je prof. dr Nada Korać, a u skupu su učestvovali i drugi eminentni stručnjaci iz Srbije i inostranstva.

Najvažnija je blagovremena zaštita

-Ovo je zaista neobična godina kada imamo u vidu vremenske uslove. Tamo gde je bilo niskih temperatura došlo je do oštećenja lastara ali ne očekujemo značajnije štete, loza to može da „izgura“. Problem može da bude česta pojava grada. Međutim, godina je na početku i rano je davati prognoze. Najvažnije je, u svakom slučaju, voditi računa da se blagovemeno sprovodi zaštita od gljivičnih bolesti, to je ključna stvar – kazao je Dragolsav Ivanišević.

S. G.