Kasna setva odnela deo prinosa pšenice
Proizvodna 2016-2017 godina je za pšenicu veoma specifična. Kao retko koje godine se vreme setve pokazalo kao vrlo važan činilac u proizvodnji. Brz ulazak u zimu i dug hladan period bez zimskih padavina uslovio je da kasno zasejana pšenica nikne tek u „proleće“. Samo prvi rokovi setve obećavaju dobar rod, a to je oko 30% posejane pšenice. Oko 40% pšenice koja je posejana krajem oktobra i prvih dana novembra ne obećava visoke prinose, niža je, slabije je bokorila i zato ima manje klasova. Oba ova roka se nalaze u fazi oplodnje, nalivanja zrna. Za ovu pšenicu su završene sve mere nege.
Pšenica koja je nikla tek na „proleće“ je sad u fazi početka cvetanja, a to je pravo vreme da se izvrši fungicidni tretman.
Sva pšenica je u ovoj godini niža, a ovo se naročito odnosi na kasno poniklu pšenicu.
Do žetve, pšenica treba da prođe fazu oplodnje, formiranja i nalivanja zrna. Do oplodnje dolazi 6-12 časova posle oprašivanja, a 4-5 dana kasnije je formirana klica. Od oplodnje do takozvanog mlečnog stanja treba prosečno 20 dana, a sama mlečna faza traje 10-12 dana. Takozvano testasto stanje traje 6-10 dana i za vreme ove faze je najintenzivnije nakupljanje suve materije. Voštana zrelost u našim uslovima najčešće traje 7-8 dana i pšenica na kraju voštane zrelosti ima 20% vlage. U uslovima suše i visokih temperatura može trajati 3-4 dana, a u vlažnim i do 20 dana.
Procena koliko je vremena do žetve zavisi od vremenskih prilika. Optimalane dnevne temperature bi bile do 25°C i tada bi do žetve došlo za nešto više od mesec dana. U slučaju da se dnevne temperature povećaju budu između 25-30 °C i više, tada bi period do žetve mogao biti skraćen na 20-25dana. Dužina perioda nalivanja zrna je u direktnoj korelaciji sa visinom prinosa i zato nam ostaje da se nadamo da neće doći do perioda sa visokim tepmperaturama i da će bar ovaj period biti povoljan za razvoj pšenice.
Dipl. ing. Predrag Marjanski