Portal pametne poljoprivrede

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u posmatranom periodu januar-april 2017. godini ostvarena je vrednost izvoza od 993,2 miliona USD, što predstavlja rast od 3% u odnosu na rezultate u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 492,5  miliona USD je za 6,4% veća od ostvarenog u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,5%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-april 2017. godine, ima pad od 0,1% i iznosi 500,9 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 201,3%.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 244,5  milion USD, sa učešćem od 4,8% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 213,3 miliona USD i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 231,5  miliona USD, i sa učešćem od 4,6% u ukupnom robnom izvozu.

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 110,2 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,7% i sa suficitom u razmeni od 121,3 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 62,2 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.

Prema ostvarenoj dinamici rasta izvoza u periodu januar-april 2017. godine dominiraju odseci: stočna hrana sa nominalnim izvozom od 31 miliona USD i rastom od 53,5%, i  ribe, ljuskari i mekušci sa ostvarenim izvozom od 5,2 miliona USD i rastom od 50%. Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imaju odseci; meso i prerada sa uvozom od 39,5 miliona USD i rastom od 69,5% i mleko i mlečni proizvodi sa uvozom od 15 miliona USD i rastom od 26,9%.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-apri 2017. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 137  miliona USD,  malina smrznuta u vrednosti od 77  miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 65 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 59 milion USD, soja u zrnu u vrednosti od 33 miliona USD, kukuruz semenski u vrednosti od 33 miliona USD i šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 29 miliona USD. Detaljnije u priloženom grafikonu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 22 miliona USD, banane sveže ostale u vrednosti od 18 miliona  USD  i pomorandže sveže u vrednosti od 7 miliona USD. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 27 miliona USD, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 22 miliona USD,  proizvodi za ishranu, ostali u vrednosto od 20 miliona USD, i jabuka sveža u vrednosti od 12 miliona USD.

U periodu januar-april 2017. godine poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarila je rast i izvoza i uvoza. S tim, što je dinamika rasta uvoza dva puta veća od dinamike ostvarenog izvoza, što kao posledicu ima neznatan pad suficita posmatrano u odnosu na međugodišnji period. Na svetskom tržištu je i na početku 2017. godine prisutno značajnije osciliranje cena hrane. To se pre svega ogleda već četvoromesečnom  padu cena, ali ohrabruje podatak da su cena na svetskom tržištu još iznad ostvarenih u međugodišnjem periodu za skoro 15%. Međutim posmatrano u odnosu na prethodni mesec, u aprilu jeFAO index hrane niži za 3,2 indeksnih jedinica, odnosno za 1,8%. Najveći pad je zabeležen kod šećera za 9,1%, zatim kod uljarica za 3,4%, mleka i mlečnih proizvoda za 3,3% i žitarica za 1,2%. Jedino su cene mesa imale tendenciju rasta za 1,7%.  Rezultati izvoza u ovoj godini će svakako zavisiti od realizacije proizvodnje i kretanja cena na svetskom tržištu. Postojeći, raspoloživi robni fondovi namenjeni izvoza ne mogu doprineti značajnijoj dinamici rastu izvoza.

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su kao i do sada, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-april 2017. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 84,64%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 89,93%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 73,98%.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tendecija je nastavljena i u periodu januar-april 2017. godine, izvoz je izneo 506 miliona USD, uvoz  315 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 192 miliona USD.

Struktura izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije prikazana po regionalnim ekonomskim integracijama

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u periodu januar-april 2017. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 278 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 27,5%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 28 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 7,7%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-april 2017. godini je  izneo 239 miliona USD.

Više puta je ukazivano da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. U periodu januar-april 2017. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 109 milionaa USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 99 milion USD (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 11,4%); uvoz u visini od 10 miliona USD (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 2%,  i sa suficitom od 89 miliona USD.

Vojislav Stanković