Portal pametne poljoprivrede

Značaj zadružnog sektora i razvoj zadrugarstva u poslednjih deset godina je sve veći u celome svetu. Brojni su razlozi što je zadružni način organizovanja prikladan za rešavanje najozbiljnijih privrednih i društvenih problema sa kojima se suočavaju kreatori ekonomske politike danas.

Zadruge dobijaju na značaju i u zemljama EU. Zadružno organizovana proizvodnja u poljoprivredi EU realizuje oko 40% ukupno ostvarene bruto vrednosti poljoprivrede. Posmatrano po sektorima poljoprivredne proizvodnje EU, zadružno organizovani proizvođači mleka i prerađevina u celom lancu ponude dominiraju sa 57%, sledi zadružna proizvodnja voća, povrća i vina sa po 42%, žitarica sa 34%, šećera (šećerne repe) i svinjskog mesa sa 27%.

Evropa ima 300 mera za pomoć zadrugarima

U studijskom projektu Evropske komisije pod nazivom „Support for Farmers Cooperatives“ (Final Report)  analizirane su mere koje se preduzimaju kako bi se zadrugama osigurala  mnogo veća  ulogu u sklopu privrednog i društvenog razvoja, kao i u očuvanju istorijskog i kulturnog nasleđa i indentiteta zemalja članica.

U EU registrovano je preko 300 veoma izdiferenciranih mera u politici podrške, na evropskim, regionalnim i nacionalnim nivoima, kojima se reguliše položaj zadružno organizovanih poljoprivrednih proizvođača. Zadruge imaju prioritetan zadatak da  doprinesu  stvaranju i održavanju nivoa zaposlenosti, u smanjivanju najednakosti, podsticanju pravednosti i jednakosti, poboljšanju radnih uslove i uslove života svojih članova i šire zajednice.

U EU se vodi računa o rastu broja zadruga, njihovom doprinosu regionalnom privrednom razvoju i izgradnji društva, koji se postiže prikupljanjem tzv. društvenog kapitala koji se definiše kao na poverenju utemeljena interakcija, norme i obaveza nastale umrežavanjem. Zbog toga se u EU ističe da su zadruge kao savez ljudi i/ili preduzeća kao nezavisne i demokratske privredne organizacije važno sredstvo stvaranja potrebnih komponenti za izgradnju društvenog kapitala.

I u Srbiji državna podrška ključna

Ubrzani razvoj zadrugarstva jedan je od glavnih instrumenata ekonomskog i društvenog razvoja koji može doprineti rešavanju brojnih privrednih i društvenih problema u Srbiji. Trenutno najveći problemi u Srbiji  uključuju: veoma visoku stopu nezaposlenosti, područja teškog siromaštva, regionalne disproporcije u razvoju, povećanu dezindustrijalizaciju i odumiranje pojedinih sektora, opadajući poljoprivredni  sektor i s njime povezanu ruralnu zaostalost, i slabljenje društvenog kapitala i solidarnosti u društvu.

Razvoj zadrugarstva u Srbiji može imati važnu ulogu u podsticanju ključnih faktora usko povezanih sa održivim privrednim i društvenim razvojem, uključujući između ostalog:

• Veće i sigurnije oblike zapošljavanja. Zadruge same stvaraju zaposlenost, ali i podstiću i pomažu održavanju zaposlenosti u ostalim privrednim strukturama.

• Podsticanje društvene integracione oblike i daju doprinos u smanjenju siromaštva. Zadruge su utemeljene na pravednim i sigurnim platama, sigurnom pristupu tržištu za marginalizovane grupe, podstiću sudelovanje i društvenu interakciju pri radu, te podstiću veze sa širom društvenom zajednicom.

1. Ubrzani i snažniji ruralni razvoj. Zadruge podstiću ruralno-urbanu tržišnu povezanost, podstiću preduzetništvo van poljoprivrednog sektora, te zaposlenim u poljoprivredi obezbeđuju pravednu nadoknadu za njihov rad, što može doprineti povećanju investiranja u vlastitu poljoprivrednu proizvodnju i produktivnosti.

2. Unapređenje sektora. Zadruge pomažu pri povezivanju poljoprivrede, male privrede i javnih usluga sa sigurnim tržištem i sa najnovijim tehnologijama i inovacijama te osiguravaju da se  te usluge održavaju i unapređuju za dobro šireg društva.

3. Podstiču razvojno orijentisane klastere i stvaranje proizvodnih  lanaca. Zadruge su pozitivno povezane sa procesima povećanja indistrijskog povezivanja (klastera) sa jačim lokalnim, nacionalnim i međunarodnim proizvodnim lancima.

4. Podstiču veću samostalnost i endogene procese lokalnog rasta. Zadruge obezbeđuju lokalne cikluse  štednje i investiranja, obezbeđuju ekološki prihvatljive cikluse lokalne proizvodnje, prerade, pakovanja i potrošnje i stimulišu inovacije i nove mogućnosti zapošljavanja.

5.  

Međutim, bogato iskustvo članica EU i drugih zemalja jasno pokazuje da se ove koristi neće spontano pojaviti. Razvoj zadrugarstva uglavnom zahteva niz zakonskih, finansijskih, institucionalnih, društvenih, privrednih, političkih i programskih intervencija koje zajedno stvaraju sredinu pogodnu za razvoj. S obzirom na nizak nivo razvoja u zadružnom sektoru, za verovati je da će u Srbiji državna podrška – lokalna, regionalna i nacionalna – biti ključna pri uspostavljanju osnovnih uslova vezanih za podsticaj razvoja zadrugarstva.

Predlog mera za obnovu reformisanog zadrugarstva

Organizovaljnjem savremene poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa u zadrugama i njihovim savezima značajno se doprinosi obezbeđenju prehrambene sigurnosti zemlje, jačanju robnih rezervi i većem izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U tom cilju neophodno je da se po hitnom postupku uradi operacionalizacija usvojenog  Zakon o zadrugama, ukoliko je to moguće.

U cilju veće efikasnosti u poslovanju zadruga i njihovih saveza u tržišnim uslovima  privređivanja, pored  racionalne  organizovanosti  zadruga, neophodna je veća podrška Vlade radi stvaranja stimulativnijih uslova za osnivanje i rad zadruga.

Brži razvoj zadrugarstva razvojem i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i prerade u zadružnim organizacijama, zahteva donošenje adekvatnih mera poljoprivredne politike, od kojih su najvažnije:

5. Polazeći od značaja finansiranja tekuće proizvodnje i investicija u poljoprivredi potrebno je da se u Republici dugoročno reši sistem finansiranja poljoprivrede u skladu sa specifičnostima ove delatnosti. Od posebne je važnosti obezbediti stalne i realne izvore sredstava za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje, kao i neophodna investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za prerađivačke pogone, osnovno stado i dugogodišnje zasade i navodnjavanje.

6. Merama poljoprivredne politike trebalo bi da se obezbedi da državni podsticaji budu usmeravani preko zadruga i za sva registrovana  porodična gazdinstva koja ugovaraju proizvodnju i nabavku inputa preko zadruga.

7. Preko nacionalne službe za zapošljavanje treba obezbediti sufinansiranje dela  plata za sva lica zaposlana u zadrugama na poslovima sa posebnom odgovornošću, ili ceo iznos godišnjih plata prilikom prvog zapošljavanja.

8. Izmenama i dopunama Zakona o carinama omogućiti oslobađanje i plaćanje od carinskih dažbina na uvoz poljoprivredne mehanizacije i opreme,  semena, sadnog materijala i priplodne stoke (koje se ne proizvode u zemlji) za potrebe zadrugara i zadruga.

9. Poreskom politikom treba stimulisati razvoj zadrugarstva i poljoprivredne proizvodnje u brdsko-planinskim regionima. Pored postojećih poreskih olakšica, treba osloboditi zadruge poreza na dobit, ukoliko ga ulažu u svoj razvoj, a takođe potrebno je poreskim olakšicama stimulisati promene proizvodne strukture u skladu sa ekološkim, tržišnim i ekonomskim kriterijumima.

10. Merama poreske politike potrebno je osloboditi zadruge plaćanja PDV,  za sve preuzete proizvode od zemljoradnika na čuvanje, skladištenje ili preradu,  do prodaje kupcu, čime bi se eliminisala siva ekonomija koja je danas dominantan oblik trgovine na selu.

11. Zadruge i njihovi savezi treba da budu oslobođeni plaćanja takse, prilikom osnivanja, kao i ugovora o osnivanju, a potrebno je ispitati mogućnosti oslobađanja takse pri registrovanju pogonskih mašina i opreme, koja se koristi u primarnoj proizvodnji i preradi.

1. Izmeniti i dopuniti Zakon o nasleđivanju ili doneti Zakon o nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava. Osnovno načelo izmena i dopuna važećeg Zakona o nasleđivanju ili predloženog posebnog zakona je da poljoprivredno gazdinstvo, po pravilu, može naslediti samo jedan naslednik, jedno lice. Ako nijedan od naslednika ne bi ispunjavao propise ovim Zakonom, nasleđivanje bi se odložilo sve dok se ne nađe lice koje bi preuzelo to zemljište. Vlasnika  neobrađenog poljoprivrednog zemljište potrebno je je oporezovati nekoliko puta više u odnosu na postojeću poresku tarifu.

2. U duhu Zakona o zadrugama neophodno je obezbediti kadrovske i materijalne predpostavke radi sprovođenje dosledne zadružne revizije. Zadružna imovina mora da ostane u vlasništvu zadruga i ne može da se transformiše  u državno vlasništvo.

3. Radi brže obnove i reformisanja zadrugarstva i njihovih saveza potrebno je da u primeni Zakona o svojinskoj transformaciji kod preduzeća, u čijim su nastajanjima učestvovale i zadruge, a koja su u međuvremenu privatizovana, država je dužna da zadrugama vrati pun iznos procenjenih sredstava zadruga-ulagača.

Vojislav Stanković