Portal pametne poljoprivrede

Žetva pšenice privodi se kraju, a još uvek je mnogo nepoznanica kada je o prinosima i ceni reč. Sudeći po onome što samo danas čuli od mlinara i ratara, hlebnog žita nema onoliko koliko se prognoziralo – oko 2,3 miliona tona ovogodišnjeg roda. Pšenice, kažu i mlinari i poljoprivrednici, neće biti toliko i sad imamo potpuno apsurdnu situaciju – nedovoljne količine, a nisku otkupnu cenu.

-Sumnjam u podatak da je jesenas posejano 530.000 hektara. Šta se onda desilo s pšenicom? Mlinari, plašim se, neće imati dovoljno hlebnog zrna za meljavu za ovu godinu, a neki već razmišljaju o uvozu iz okolnih zemalja po cenama nižim od naših – rekao je za “Agrosmart” jedan od sremskih otkupljivača hlebnog žita.

Izražavajući sumnju u posejane površine, on naglašava da je i prinos ove godine lošiji, naročito u Banatu, gde ima površina i sa svega 3,5 tona po hektaru.

-Svi mlinari i skladištari su na polovini potrebnih količina za meljavu i zabrinuti su zbog toga. Izvoznici, s druge strane, tvrde da će uz prelazne zalihe žita biti dovoljno i za spoljnu trgovinu ali to je deo tržišne igre, jer takvim izjavama pravdaju nisku cenu pšenice – kaže naš sagovornik.

Po njemu, na manjak pšenice ukazuje i blagi rast cene u odnosu na prvobitno najavljenu od 14,5 i 15 dinara kilogram. Sada na berzi cena ide do 17 dinara, a otkupljivači akontativno daju 16 i 17 dinara sa PDV-om.

Kvalitet hlebnog zrna požnjevenog sa sremskih njiva je dobar, proteini idu od 12 do 14, ali to se izgleda ne može reći za sve delove Vojvodine.

U Banatu su, sudeći po onome što smo čuli od tamošnjih ratara, i prinos i kvalitet šaroliki.

-Malo je povoljnija situacija u okolini Zrenjanina kada je o prinosu reč, ali na severu Banata rod je loš. Opravdana je bila naša zebnja koju smo izenli i ministru Branislavu Nedimoviću pre desetak dana, na sastanku u Vladi Vojvodine – kaže za “Agrosmart” Slavko Vukov iz Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin, koje je član Savez udruženja poljoprivrednika Banata.

Robne rezerve otkupljuju, kako je ministar najavio, jednu količinu ali problem je u tome što je cena od 18 dinara po kojoj država interveniše nedovoljna da pokrene tržište, a količine od 32.600 tona koje će biti kupljene od proizvođača su zanemarljive, dodaje on.

Vukov napominje da otkupjivači u ovom delu Vojvodine i dalje daju nisku cenu – oko 15,5 i 16 dinara po kilogramu.

-Očekuje se da će polovinom meseca cena otići naviše, odnosno da će se tada formirati konačna, ali plašim se da ni ona neće preći 16,5 dinara što je suviše malo. Doći će u tom slučaju do već ustaljenog problema da će ratari koji su se zadužili za repromaterijal dati mnogo pšenice. Kada se obračuna njihov finansijski dug, mnogo pšenice će morati da daju za razduženje. Malo će im ostati za eventualno čuvanje radi prodaje i teško će pokriti sve troškove i dugovanja, a o zaradi se i ne razmišlja. Pitanje je sada šta na jesen raditi – zabrinut je Vukov.

Po njegovim rečima, veliko je šarenilo prinosa – negde je palo malo više kiše u nekom momentu, negde nije ni kap, pa se dešava da su u jednom ataru različiti prinosi. Uglavnom, idu od čeitri do šest tona u okolini Zrenjanina, dok su u severnom i južnom Banatu lošiji.

-Koliko je rod slab, zabrinjava i kvalitet na našim terenima. Tamo gde kvaliteta nema najveći deo pšenice završiće u stočnoj hrani. U našem ataru i do 40 odsto su manje zasejane površine. Lane je bio dobar rod ali cena nije bila zadovoljavajuća, a agrorokovi nisu ispoštovani pa je to uticalo na manje interesovanje poljoprivrednika. Sve to skupa dovelo je do negativne slike kakvu imamo  – kaže Vukov.

Pomenimo, prema procenama udruženja “Žita Srbije” očekuje se prosečan rod od 4,5 tona po hektaru u celoj zemlji. Trebalo bi ukupno da imamo oko 2,3 miliona tona, a za domaće potrebe je potrebno oko 1,5 milion tona. Za izvoz, uz prelazne zalihe od pola miliona tona, imaćemo od 1,1, do 1,5 miliona tona, kažu u “Žitima Srbije”.

S. G.