Portal pametne poljoprivrede

Stručna javnost ne deli mišljenje Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, da za jabuke iz Srbije uskoro više neće biti prostora na ruskom tržištu.

Njegovu ideju kojom bi srpska poljoprivreda zato trebalo da jače razvija proizvodnju ranog voća i povrća smatraju dobrom, ali je, kažu, problem što izdvajanja za poljoprivredu nisu dovoljna da bi se to ostvarilo.

Ministar Nedimović je nedavno izjavio da Rusi sade jabuke i da će za nekoliko godina svojom proizvodnjom zadovoljavati domaće potrebe zbog kojih će Srbija morati da traži nova tržišta na koja će izvoziti taj poljoprivredni proizvod. Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da do scenarija o kome govori Nedimović ipak neće doći tako brzo.

– Pod brojem jedan, Rusi neće moći odjednom da proizvedu dovoljno sadnica jabuke da bi podmirili sopstvene potrebe niti mogu tim sadnicama da zasade toliku površinu koja bi garantovala veliki rod. Isto tako, potrebno je da prođe određeni vremenski period da bi jabuka počela da rađa. Da bi se ostvarila takozvana puna rodnost jabuke potrebno je da prođe od pet do sedam godina. Sve to jasno ukazuje na to da će za jabuke iz Srbije i u narednom periodu biti mesta na ruskom tržištu – ističe Ševarlić.

Kada je pak reč o većoj proizvodnji ranog voća i povrća, naš sagovornik ističe da osnovni problem za realizaciju te ideje predstavlja činjenica da su ulaganja u srpsku poljoprivredu veoma niska.

– Da bi se pospešila proizvodnja ranog voća i povrća, što je preduslov za veći izvoz, potrebno je izgraditi staklenike. Pored toga za staklenike i plastenike u kojima se gaji voće i povrće treba obezbediti zagrevanje. Da bi se to ostvarilo potrebno je izgraditi toplovode kojima bi se sprovodila toplotna energija iz termoelektrana u Obrenovcu i Kostolcu. Za sve to su potrebna značajna ulaganja dok je situacija u praksi da u srpsku poljoprivredu država izuzetno malo ulaže.

Primera radi, za razvoj zadrugarstva izdvojeno je oko 200 miliona dinara, što je dovoljno za formiranje svega dvadesetak zadruga. Svojevremeno su nadležni obećali da će ta cifra iznositi 500 zadruga. Isto tako izdvojeno je 120 miliona dinara za podršku mladim seoskom proizvođačima. Ta sredstva su dovoljna da svoja gazdinstva formira svega 97 seoskih proizvođača. Ako se to uzme u obzir, iluzorno je pričati o ulaganjima koja bi unapredila izvoz ranog voća i povrća osim u slučaju kada bi se ona značajno uvećala – konstatuje Ševarlić.

Naš sagovornik nije optimista kada je reč o povećanju plasmana srpskih jabuka na tržište Evropske unije.

– Pre svega postavlja se pitanje da li srpske jabuke mogu da budu konkurentne na tom tržištu. Pored toga, problem predstavlja i činjenica da je praksa da zemlje EU prvo uvoze jabuke iz onih država koje su njene članice. S obzirom na takva pravila igre teško je poverovati da bi Srbija mogla da se takmiči sa pet najvećih proizvođača jabuka u EU, a to su Italija, Francuska, Austrija, Poljska i Nemačka.

Sa njegovim mišljenjem da će za jabuke iz Srbije još uvek biti mesta na tržištu Rusije slaže se i agroekonomista Vojislav Stanković.

– Rusko tržište je ogromno, tako da će na njemu i dalje biti mesta za jabuke iz Srbije. Bez obzira što Rusi sada gaje svoje vrste biće i dalje potrebe za uvozom jabuka iz Srbije. Osim toga oni su tek počeli sa sopstvenom proizvodnjom i treba da prođe neko vreme da bi dostigli zadovoljavajući nivo. Međutim i pored toga što srpskoj jabuci „ne gori pod nogama“ kada je reč o ruskom tržištu i te kako treba razmišljati o plasmanu u druge zemlje. U tom smislu jabuke iz Srbije bi posebno bile zanimljive za države na severu Evropske unije, Nemačku kao i neke zemlje jugoistočne Evrope – ističe Stanković.

Prema njegovim rečima, izvoz voća, povrća i žitarica takođe može biti unosan za Srbiju kao što je slučaj sa jabukama.

– Prošle godine izvoz voća i povrća iz Srbije dostigao je 800 miliona dolara a žitarica nešto manje od 700 miliona dolara. Ako bi se značajnija sredstva usmerila u razvoj voćarstva i povrtarstva u narednom periodu, ukupan izvoz Srbije kada je reč o tim poljoprivrednim proizvodima dostigao bi dve milijarde dolara. Da bi se to ostvarilo, smatra Stanković, potrebno je centralizovati proizvodnju i stvoriti velike otkupne centre, u čemu bi značajnu ulogu odigralo formiranje zadruga.

– Kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji, akcenat bi trebalo staviti na voće i povrće, industrijsko bilje (u prvom redu soju i suncokret) kao i na krmno bilje. Na taj način bi izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije u narednih osam do deset godina dostigao 10 milijardi dolara – naglašava Stanković.

Inače, Srbija je u poslednjih pet godina ostvarila prosečan godišnji izvoz voća u vrednosti od oko 430 miliona evra, od čega je izvoz jabuka prosečno godišnje iznosio oko 69 miliona evra ili oko 16 odsto. Vrednost izvoza jabuka poslednjih pet godina beleži stalni rast, tako da je sa oko 31,9 miliona evra u 2012. godini u 2016. godini dostigla vrednost od oko 115,3 miliona evra.

U 2016. godini iz Srbije u Rusku Federaciju realizovan je izvoz jabuka u vrednosti od oko 108,8 miliona evra, što je činilo oko 94,4 odsto ukupnog izvoza jabuka iz Srbije. U prvom kvartalu 2017. godine realizovan je izvoz jabuka iz Srbije u vrednosti od oko 47,7 miliona evra i veći je za 33 odsto u odnosu na prvi kvartal 2016. godine. Rusija je u 2016. godini najviše jabuka uvezla iz Srbije i to oko 28,5 odsto ukupnog uvoza jabuka, dok je iz Kine uvezla oko 19 odsto, a iz Argentine 13 odsto.

(Danas)