Portal pametne poljoprivrede

 Ukoliko kiša ne padne za desetak dana, prinos kukuruza će otići bestraga „kaže upravnik Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Milisav Stojaković. „Na oranicama se vidi da kukuruz dobro izgleda, tek ponegde se može primetiti da listovi počinju da žute, ali ratari i oni koji se bave izučavanjem kukuruza primećuju da je kukuruz nižeg rasta u odnosu na visinu očekivanu za ovo doba godine, a to će verovatno usloviti da klip i masa zrna budu manji“, dodaje dr Stojaković. 

Po njegovim rečima, kukuruz ne izgleda na svim oranicama isto, već to zavisi od područja gde je posejan te će i rod zavisiti od toga da li će biti lokalnih kiša.

“ Onaj koji je zasejan bliže Dunavu i Tisi, zbog veće vlažnosti zemlje izgleda bolje. Ta poljoprivredna kulutra je sada u fazi zrenja i nalivanja zrna pa visoke dnevne temperature iznad 35 stepeni, kakve su bile proteklih dana, mogu loše uticati na prinos “ kaže dr Stojaković.

On podseća na to da je ove godine posejano od 950.000 do 1,1 milion hektara kukuruza te da je lanjski prinos bio rekordan zbog izuzetno dobrih klimatskih uslova pa je prosečan rod u Srbiji bio 7,5 tona po hektaru.

Po podacima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivedu i šumarstvo, na vojvođanskim njivama ovog proleća kukuruzom je zasejano 577.000 hektara, što je 1,2 odsto manje nego lane. Od septembra 2016. do sada izvezeno je 2,3 miliona tona kukuruza.

“ Kakav će biti prinos soje, znaće se polovinom avgusta. Ukoliko krajem jula i početkom avgusta ne padne dobra kiša, prinos će biti znatno umanjen jer u tom periodu se mahune pune zrnom. – kaže upravnica Odeljenja za soju Insituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Svetlana Balešević Tubić. 

Ona dodaje da je već sada primetan niži rast biljke pa tako i kraće mahune. I soja trpi, veli, zbog visokih dnevnih temperatura i nedostatka vlage pa se povija nadole.

“ Za razliku od lane, kada je godina bila idealna, ne samo za soju već i za druge ratarske kuluture, ova godine ne ide naruku soji, zbog hladnog proleća i sada tropskih vrućina „, kaže dr Balešević Tubić.

Soje je, inače, ove godine posejano na oko 200.000 hektara, a lanjski prinos je bio rekordan – 3,4 tone po hektaru. 

Suncokret i u suši može da daje dobre prinose jer je otporniji.“ Kakav će rod zaista biti, znaćemo tek krajem jula i u avgustu

„Suša se ne može pouzdano predvideti, a nedosatak padavine utiče na sve. Međutim, poljoprivreda, odnosno usevi, prvi su koji trpe, zato se mora preventivno delovati navodnjavanjem “ kaže prof. dr Jovan Crnobarac.

Uljane repice sve više na njivama

Još nema zvaničnih podataka o tome koliki je prosečan rod uljane repice bio u ovogodišnjoj setvi, ali dr Ana Marjanović Jeromela s Odseka za uljanu repicu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je prosečan rod bio između 3,5 i 4 ton po hektaru, a na površinama gde su se maksimalno primenjivale agrotehničke mere – i do pet tona. Setva uljane repice raste iz godine u godinu zbog dobre cene, koja se sada kreće od 40 do 42 dinara kilogram i zbog sve većeg broja stranih trgovaca.

„Smatram da nema ratara koji već nije prodao ovogodišnju repicu “ kazala je dr Ana Marjanović Jeromela, i dodala da je lane pod uljanom repicom bilo od 36.000 do 38.000 hektara oranica, što je značajno povećanje u odnosu na proteklih nekoliko godina, a u poređenju sa setvom iz 2015. duplo više.

(Dnevnik)