Portal pametne poljoprivrede

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je na sastanku sa predstavnicima malinara iz čitave zemlje postignut dogovor o tome da se prati  cena maline i osnuje nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara.

U svojoj izjavi za RTS objasnio da je država obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su pretrpeli štetu od elementarnih nepogoda.

Prema njegovim rečima, sastanak je sazvan na inicijativu resornog ministarstva, uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić, jer je veoma važno da se razgovara o svim problemima sa kojima se susreće jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

Dodao je da su malinari odustali od protesta, budući da su zadovoljni sa pregovorima, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Ne postoji berza malina, već cena zavisi od zahteva inostranih kupaca (ritejlera), i to uslovljava njenu cenu, naveo je ministar i ukazao na to da će malinari biti redovno izveštavani o tome po kojoj se ceni njihovi proizvodi izvoze u inostranstvo. 

Potražnja sa zapadnog tržišta za malinama je manja, ali je od početka otkupne sezone bilo pomaka, te se od 110 dinara na početku sezone, malina na pojedinim mestima u Srbiji sada otkupljuje po 165 do 170 dinara, ali ima i gde je otkupna cena 135 do 140 dinara, precizirao je Nedimović. 

Istovremeno, on je najavio da od 1. novembra počinje realizacija dve investicije nemačke kompanije „Tenis“, i to u Zrenjaninu i Kikindi, uz napomenu da ovaj nemački proizvođač mesa konkuriše za zakup zemljišta u još tri opštine, ali da komisija još nije završila proces.

Kod svakog projekta analizira se katastar jer želimo da samo one parcele koje su čiste u imovinsko-pravnom smislu budu predmet davanja u zakup na 30 godina, objasnio je ministar, ocenivši da se dolaskom ove kompanije obezbeđuje veliko tržište koje ona ima u Evropi, Rusiji i Kini. 

Takođe, on je najavio da će početkom avgusta početi izgradnja četiri magistralna sistema za navodnjavanje od ukupno 11, koliko je zaključeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kada se završi izgradnja svih 11 magistralnih sistema, Srbija će imati novih 25.000 do 30.000 hektara zemljišta koje se navodnjava, a uporedo sa tim država subvencioniše mikrosisteme za navodnjavanje bušenjem bunara, koji se najčešće koriste u voćarstvu i povrtarstvu.

U Srbiji je, kako je podsetio, do tri odsto obradivih površina pod sistemom zalivanja, a teži se ka tome da to bude bar 10 odsto.