Hrvatska tvrdi da nove naknade nisu barijera uvozu
Cilj novog Pravilnika o inspekcijskom nadzoru i kontroli usklađenosti voća i povrća s tržišnim standardima je isključivo zaštita potrošača, a ne diskriminacija robe i trgovaca koji dolaze iz susednih i prijateljskih zemalja, rečeno je u je pismenom odgovoru redakciji redakciji B92 koji je poslalo Ministarstvo poljoprivrede hrvatske.
“Ovim pravilnikom nismo uveli ništa više od standarda za voće i povrće koji su propisani EU zakonodavstvom (Uredba 543/2011). Dakle, prema opštim trgovačkim standardima – svaka pošiljka voća i povrća koja se uvozi u RH mora biti neoštećena, ne prezrela, stranog mirisa ili vlažnosti te ispravno označena – to je najmanje što kao država možemo učiniti za svoje građane, kada je reč o sigurnosti, zdravstvenoj ispravnosti i kvaliteti hrane koja im se nudi na policama trgovina”, piše u odgovoru.
Isto tako, kako dodaju, ovde nije reč ni o necarinskoj barijeri jer je reč o naknadi za inspekcijski nadzor, a Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i BiH je propisano da se na takve naknade ne odnosi obveza mirovanja ili smanjenja. “Kada je reč o pravilima Svetske trgovinske organizacije koja regulišu pitanje veterinarskih i fitosanitarnih mera, ovaj Pravilnik je u suglasnosti s istima jer njegovo sprovođenje ne onemogućava normalan tok trgovine”, navodi se.
Kako dodaju, tome u prilog govore podaci s terena prikupljeni u dve nedelje od primene Pravilnika, prema kojima je na graničnim prelazima pregledano 1.308.210 kilograma voća i povrća, a od tog broja samo tri pošiljke nisu bile u skladu s standardima – lubenica iz Crne Gore (68.580 kg – naknadnu usklađeno), lubenica iz Albanije (20.000 kg) i paprika iz Srbije (7.845 kg koja je vraćena na zahtev stranke).
Ističu da efikasna kontrola na granicama košta i zahteva širi obim posla kao i veći angažman graničnih inspektora, međutim naknadu od 2.000 kuna ne ocenjuju preteranom, a prethodnu od 90 kuna ocenjuju apsurdnom.
“Svaka država članica EU može samostalno propisati iznos spomenute naknade, pa tako i Hrvatska”, navodi se u odgovoru.
“Na primer, ako je nosivost prosečnog šlepera 25 tona i u njemu se nalazi paprika čija je maloprodajna cena oko 10 kuna – jasno je da trošak pregleda takve pošiljke od 2.000 kuna zanemariv u odnosu na ukupnu vrednost paprike od 250.000 kuna”, navodi se.